OpenAI planira da poveže mozak sa veštačkom inteligencijom bez operacije

"Merdž Labs" se fokusira na neinvazivni pristup spajanja čoveka i tehnologije: Umesto implanta, koristi se kombinacija ultrazvuka i posebnih molekula koji pojačavaju neuronske signale. Tako je moguće pratiti aktivnost mozga bez otvaranja lobanje. Tehnologija je nastala iz neprofitne laboratorije koja je već sprovodila testiranja na pacijentima sa povredama mozga, sa ciljem da se razvije način kako da AI bezbedno i pouzdano čita moždane signale.

Ovaj izum se pozicionira kao alternativa "Neuralinku" Ilona Maska, uređaju koji koristi hiruršku implantaciju elektroda. Dok taj sistem već ima implantirane čipove kod dobrovoljaca, "Merdž Labs" izbegava takve procedure. Ipak, kompanija priznaje da bi razvoj mogao trajati decenijama.

Projekat se takođe posmatra kao budući potencijalni interfejs za druge OpenAI proizvode. Ako tehnologija zaživi, neuronski interfejs bi mogao postati nov način kontrole veštačke inteligencije - brži od teksta, glasa ili gestova. 

Ova ideja je u skladu sa stavom da će budućnost interakcije sa veštačkom inteligencijom biti sve bliža, a ne samo "pametnija". Ne radi se o čitanju misli u fantastičnom smislu, već o razumevanju fizioloških stanja mozga - stresa, umora, koncentracije, oporavka. Umesto da AI samo čeka komandu, on bi mogao da oseti stanje korisnika i prilagodi se "u pozadini".

Za AI tržište ovo znači prelazak sa sistema koji čekaju komande na sisteme koji osećaju korisnika. Interfejsi bi mogli postati jednostavniji kad je korisnik umoran, što bi smanjilo kognitivno opterećenje. Umesto da AI sistem bude nametljiv, postaće osetljiviji na ljudske granice i potrebe.

Rizici koji dolaze sa ovom integracijom

Ako mozak postane direktan interfejs sa sistemima veštačke inteligencije, otvara se niz etičkih, regulatornih i društvenih pitanja. Privatnost misli bi postala najosetljivija granica, jer bi bilo gotovo nemoguće zaštititi sirove podatke o moždanoj aktivnosti. Postavlja se i pitanje ko je vlasnik tih podataka i kako se mogu koristiti.

Pored toga, postoji rizik da AI postepeno preuzme kontrolu nad donošenjem odluka, tako što će prilagođavati emocije i izbor u realnom vremenu. Pojavljuje se i opasnost od manipulacije ponašanjem. Regulatorni okviri za neuropodatke još nisu razvijeni, pa je jasno da tehnologija može da nadmaši pravni sistem.

Iako je kompanija tek osnovana, već je prikupila 252 miliona dolara, uz procenu vrednosti od 850 miliona.

Umesto da se fokus bude samo na razvoju tehnologije, ključni zadatak je paralelno izgraditi okvire za bezbednost i etiku, prenosi "RBK Trend".