Magazin
Vode u svetu je sve manje: Stiglo doba "vodnog bankrota", navodi izveštaj UN
Svet je ušao u doba koje Ujedinjene nacije otvoreno nazivaju "globalnim vodnim bankrotom". To nije samo metafora radi dramatičnog efekta, već opis trenutnog načina na koji ljudi koriste i zagađuju vodu, koji je gurnuo čitav sistem do ivice kolapsa - i to sa posledicama koje već pogađaju milijarde ljudi.
U najnovijem izveštaju UN upozorava se da su mnoga društva godinama trošila vodu brže nego što se ona može prirodno obnoviti. Reke, zemljište, podzemni vodonosni slojevi i močvare sistematski su iscrpljivani ili uništavani, čime brojni vodni sistemi nemaju mogućnost oporavka.
Klimatska kriza je sve dodatno ubrzala topljenjem glečera koji skladište vodu, kao i sve nestabilnijim smenjivanjem ekstremnih suša i obilnih padavina.
Autori izveštaja upozoravaju da problem nije ravnomerno raspoređen, ali da je svet međusobno toliko povezan trgovinom, migracijama i ekonomijom da je dovoljno što su neki ključni sistemi "bankrotirali" da bi se globalni rizik dramatično povećao.
Danas čak 75 odsto svetske populacije živi u zemljama koje se smatraju vodno nesigurnim, dok se tlo ispod oko dve milijarde ljudi bukvalno urušava zbog prekomernog crpljenja podzemnih voda.
Posledice su već vidljive: Sukobi oko vode su od 2010. godine eksplodirali, velike reke poput Kolorada u SAD ili sistema Mari-Darling u Australiji sve češće ne stižu do mora, a takozvane krize "nultog dana", kada čitavi gradovi ostaju bez vode, više nisu izolovani incidenti. Polovina najvećih jezera na svetu se smanjila od devedesetih, a ni "vlažne" zemlje nisu bezbedne zbog oslanjanja na uvoz hrane i robe, čija proizvodnja zahteva ogromne količine vode.
Poljoprivreda troši oko 70 odsto sveže vode, ali i taj sistem je sve ugroženiji. Milioni poljoprivrednika pokušavaju da proizvedu više hrane iz sve manjih i zagađenijih izvora vode, prema autorima, koji takođe upozoravaju da vodni kolaps u zemljama poput Indije ili Pakistana ima direktan uticaj na globalno tržište hrane.
Istovremeno, prekomerna eksploatacija podzemnih voda dovela je do sleganja čitavih gradova - od Meksiko Sitija i Džakarte do iranskog Rafsandžana, koji tone i do 30 centimetara godišnje. Još jedna zabrinjavajuća činjenica je da se u Turskoj pojavilo čak više od 700 vrtača (rupa) na poljoprivrednoj ravnici Konija.
Izveštaj upozorava da je čovečanstvo dodatno pogoršalo krizu uništavanjem prirodnih "rezervoara" vode, poput močvara - površina močvara veličine Evropske unije nestala je u poslednjih 50 godina, prenosi "Gardijan".
UN pozivaju na radikalan zaokret u načinu na koji se voda koristi i štiti - od smanjenja prava na zahvatanje vode, preko transformacije poljoprivrede i industrije, do redizajna gradova koji troše manje i rasipaju manje.
Poruka izveštaja je jasna: Vodni bankrot više nije pretnja iz budućnosti, već stanje sadašnjosti, a što se duže ignoriše, cena će biti veća - ne samo u novcu, već u stabilnosti društva i samom kvalitetu života.
Live
