Neverovatna brzina ovog voza daleko prevazilazi mogućnosti trenutno najbržeg komercijalnog maglev voza - šangajskog magleva u Kini - koji saobraća maksimalnom brzinom od 460,2 kilometra na sat. U poređenju sa tim, najbrži vozovi u Evropi, poput francuskog TGV-a ili italijanskog AGV Italo, imaju maksimalne operativne brzine u rasponu od 306 do 354 kilometra na sat, što dokazuje koliki tehnološki iskorak Japan pokušava da napravi.
Drastično skraćeno vreme putovanja
Jedan od glavnih razloga za razvoj serije L0 jeste drastično smanjenje vremena putovanja između najvažnijih japanskih metropola. Danas putovanje vozom od Tokija do Nagoje traje od oko jedan sat i 26 minuta, pa sve do dva i po sata ili više, u zavisnosti od toga da li putnici koriste najbrže šinkansen linije ili sporije varijante.
Međutim, nova linija Čuo-Šinkansen, na kojoj će saobraćati vozovi serije L0, mogla bi da skrati ovo putovanje na svega 40 minuta. Planirano je i produženje linije do Osake, čime bi Tokio, Nagoja i Osaka bili povezani u jedinstven, visoko funkcionalan megaregion, sa daleko bržim i efikasnijim protokom ljudi i poslovnih aktivnosti.
Kada voz serije L0 bude proglašen komercijalno operativnim, očekuje se da će put od Tokija do Osake trajati oko jedan sat, u poređenju sa sadašnjih dva sata i 20 minuta, pa čak i do četiri sata, u zavisnosti od vrste prevoza.
Tajna brzine: Magnetna levitacija
Ono što seriju L0 izdvaja od klasičnih brzih vozova jeste primena magnetne levitacije, poznatije kao maglev tehnologija. Umesto da se oslanja na klasične šine i točkove, ovaj sistem podiže voz nekoliko centimetara iznad pruge, što eliminiše trenje i omogućava kretanje do sada nezamislivim brzinama - kao da voz "leti".
Naravno, ovakva tehnologija ne dolazi bez visoke cene. Projekat serije L0 već je dostigao troškove od oko 59,9 milijardi evra. Iako je prvobitno bilo planirano da linija bude završena do 2027. godine, rok je već pomeren za osam godina. Prema aktuelnim procenama, realniji datum puštanja u rad sada se pominje između 2034. i 2035. godine, prenosi "Juronjuz".
Da li ovakav voz može stići druge delove sveta
Iako ovaj tehnološki podvig izaziva oduševljenje među ljubiteljima vozova i infrastrukturnih inovacija, postavlja se logično pitanje: da li bi voz poput serije L0 mogao da funkcioniše van Japana?
Odgovor nije jednostavan - na primer, železnička tržišta u Evropi često stavljaju snažan akcenat ne samo na brzinu, već i na udobnost putnika, celokupno iskustvo putovanja, pristupačnost, ali u mnogim slučajevima i na sporiji način kretanja koji je deo same kulture putovanja vozom. Upravo zbog toga ultrabrzi vozovi imaju smisla uglavnom na strogo funkcionalnim i poslovnim rutama.
Dodatni problem predstavlja infrastruktura. Voz serije L0 ne bi mogao da saobraća po postojećim železničkim prugama, što bi zahtevalo izgradnju potpuno novih trasa. Veliki deo pruge morao bi da prolazi kroz tunele, koji bi zahtevali posebna i izuzetno skupa iskopavanja. Na kraju, ovaj sistem je energetski zahtevniji od klasičnih evropskih vozova, što dodatno povećava operativne troškove. Za sada izgleda da je Japan na putu ka kreiranju najbržeg komercijalnog maglev voza, a vreme će pokazati da li će takva tehnologija doći do nas.