Prirodno prisutni šećeri nalaze se i u celom voću i mleku, a dodati šećeri, kao što su visokofruktozni kukuruzni sirup i beli šećer, dodaju se namirnicama tokom prerade ili pripreme. Iako se zaslađivači poput meda, nektara agave i javorovog sirupa često označavaju kao prirodni, oni se i dalje ubrajaju u dodate šećere.
Činjenica je da u poređenju sa drugim dodatim šećerima, med, javorov sirup i nektar agave su tek neznatno bolji, jer imaju niži glikemijski indeks i sadrže određene vitamine i minerale, ali nutricionisti naglašavaju da prekomerni unos bilo kog dodatog šećera i dalje može dovesti do istih zdravstvenih problema.
Nektar agave se često predstavlja kao "zdravija" opcija jer je oko jedan i po put slađi od belog šećera, pa ga je potrebno manje. Međutim, on sadrži i do 90 odsto fruktoze - čak i više nego visokofruktozni kukuruzni sirup. Za razliku od glukoze, fruktoza ne izaziva snažan insulinski odgovor niti podstiče osećaj sitosti, što može dovesti do prejedanja.
Med je prirodni tečni zaslađivač koji se često smatra zdravijim zbog svojih antioksidativnih i protivupalnih svojstava. Ipak, istraživanja pokazuju da med, beli šećer od šećerne trske i visokofruktozni kukuruzni sirup imaju sličan uticaj na nivo šećera u krvi i upalne procese.
Da li treba ograničiti unos šećera
Svakako bi trebalo nastojati da se unos dodatih šećera svede na razumnu meru.
Prosečan unos dodatog šećera je veoma visok i znatno premašuje preporučene količine. Ipak, umesto strogih dijeta bez šećera, bolje je usredsrediti se na zdravije izvore šećera, kao što je voće, koje pored prirodnih šećera sadrži i vlakna, vitamine i minerale.
"Šećeri, poput onih u gaziranim pićima, brzo se apsorbuju i metabolišu, što dovodi do naglih skokova nivoa šećera u krvi. Nasuprot tome, šećeri u celom voću, kao što je jabuka, vare se i apsorbuju sporije, pa izazivaju blaži porast šećera u krvi", pojašnjavaju stručnjaci, a piše Ver Vel Helt.
Bez ugljenih hidrata ne bismo mogli da živimo zdravo niti dugo, jasni su stručnjaci. Ako organizam nema pristup ugljenim hidratima, on počinje da koristi masti i proteine kao izvor energije, što dugoročno može biti štetno. Izuzetak predstavlja ketogena ishrana, za koju je dokazano da može koristiti osobama sa određenim zdravstvenim stanjima. Ipak, dijete sa veoma malo ugljenih hidrata često su siromašne važnim nutrijentima, poput vlakana, i mogu biti povezane sa bolestima srca ili rakom. Zato je saradnja sa lekarom i registrovanim nutricionistom ključna za postizanje ishrane prilagođene individualnim potrebama.
"Ono što smatramo najzdravijim jeste ono što je prirodnije. Ali to ne znači da je sve ostalo loše. Ne treba kriviti šećere i proglašavati ih potpuno štetnim - sve zavisi od količine koju unosimo", zaključuju.