Otkriveni trag, koji podseća na talase što ostaju iza broda na moru, proteže se čak 200.000 svetlosnih godina - dvostruko više od prečnika Mlečnog puta, naše galaksije. Trag su pre tri godine otkrili naučnici iz Kanade, Australije i više američkih univerziteta, a već tada su posumnjali da je reč o crnoj rupi koja se kreće kroz međugalaktički prostor, ali je nedostajao konačan dokaz.
Zato su odlučili da hipotezu provere uz pomoć Svemirskog teleskopa Džejms Veb (JWST) i njegovog infracrvenog instrumenta NIRSpec. Rezultati su nedavno stigli - i potvrdili sumnje.
Ispostavilo se da kroz svemir juri crna rupa mase najmanje 10, a verovatno i oko 20 miliona puta veće od Sunca. Njena brzina iznosi oko 3,6 miliona kilometara na sat. Ipak, uprkos strahovitoj snazi, ona ne "guta" zvezde na koje nailazi, već dramatično menja prostor kroz koji prolazi, zagrevajući i sabijajući gas i prašinu ispred sebe.
Sama crna rupa nije vidljiva, već ono što astronomi vide jeste izuzetno svetao "čvor" na čelu traga - oblast u kojoj se gas i prašina zagrevaju i svetle pod uticajem udarnog talasa.
"Talas je sličan onima koje stvaraju jedrenjaci", objašnjava profesor Piter van Dokum, profesor fizike i astronomije koji je vodio istraživanje. "Zamislite crnu rupu kao brod. Ona je nevidljiva, ali 'voda' oko nje - gasovi vodonika, kiseonika i prašine - jesu vidljivi i guraju se ispred nje", prenosi "Spejs".
Dodatni dokaz da se objekat kreće ka nama predstavlja takozvani "plavi pomak" zračenja - pojava koja ukazuje da se izvor svetlosti približava velikom brzinom. Suprotno tome, "crveni pomak" otkriva objekte koji se od nas udaljavaju, poput galaksija u širećem Univerzumu.
Naučnici još ne znaju kako je crna rupa napustila svoje prvobitno mesto. Jedna od mogućnosti je da su se sudarile tri galaksije, svaka sa sopstvenom crnom rupom. Takav susret mogao je da stvori nestabilnu gravitacionu konfiguraciju u kojoj su sve tri crne rupe "izbačene" iz novoformirane galaksije - dve u jednom pravcu, a najmasivnija u drugom, prema nama.
Postoji i scenario u kojem je treća crna rupa stigla kasnije i gravitaciono potisnula jednu od prethodne dve, opet u našem pravcu. Čak i sudar samo dve galaksije mogao je da dovede do ovakvog ishoda. Treća mogućnost je da se crna rupa formirala direktno iz oblaka gasa, usled snažnih udarnih talasa nastalih tokom sudara galaksija.
Još misterioznije su posledice njenog kretanja: Tamo gde prolazi, u njenom tragu počinju da se formiraju nove zvezde, upravo unutar tog dugačkog "ožiljka" koji je ostavila za sobom.
"Da, posmatramo formiranje zvezda iza crne rupe, ali ne razumemo kako se sve to dešava", rekao je Grant Tremblej iz Harvard-Smitsonijanovog centra za astrofiziku. Od tada, odgovor i dalje nije pronađen.
Da li bi ova crna rupa jednog dana mogla da ugrozi našu galaksiju? To nije sigurno, ali ako ikada stigne do Mlečnog puta, izvesno je da bi ostavila dubok trag tako što uništava stare strukture i, paradoksalno, podstiče rađanje novih zvezda. Srećom, za takav scenario nema razloga za paniku. Crna rupa se trenutno nalazi na udaljenosti većoj od 7 milijardi svetlosnih godina i pred njom je još veoma dug put.