Magazin
Bebe mogu da prepoznaju živa bića i nežive predmete samo sa dva meseca, otkrila je nova studija
Bebe umeju da prave razliku između živih bića i neživih predmeta mnogo ranije nego što se do sada verovalo. Naučnici su otkrili da već sa dva meseca života aktivno obrađuju informacije iz okruženja, što pomera granice onoga što se do sada smatralo početkom kognitivnog razvoja.
Bebe su u stanju da prepoznaju šta su živa bića, a šta neživi predmeti mnogo ranije nego što su dosadašnja istraživanja sugerisala. Do tog rezultata su naučnici došli analiziranjem snimaka mozga više od 130 beba, a zahvaljujući funkcionalnoj magnetnoj rezonanci koja je korišćena, mogli su da prate promene u nivou kiseonika u krvi i time otkriju kako im mozak reaguje na različite vizuelne stimuluse.
Tokom istraživanja, dvomesečne bebe su bile budne dok im je mozak skeniran. Smeštene su u specijalnu vreću za sedenje, sa slušalicama koje su smanjivale buku i posmatrale su slike iz više kategorija koje su im bliske u prvoj godini života.
Među prikazanim predmetima bile su životinje poput mačaka i ptica, ali i neživi objekti kao što su gumene patke i kolica za kupovinu. Istraživači su pratili da li mozak pokazuje različite, prepoznatljive obrasce aktivnosti u zavisnosti od toga šta bebe gledaju.
Rezultati su pokazali da i kod tako male dece postoje jasni obrasci moždane aktivnosti koji se razlikuju u zavisnosti od kategorije predmeta. Kod odraslih je ovaj fenomen odavno poznat, ali do sada nije bilo jasno da li bebe poseduju sličan nivo unutrašnje organizacije informacija. Upravo to je bilo ključno otkriće ove studije.
Deo beba je ponovo učestvovao u istraživanju sa devet meseci. U tom uzrastu, mozak je još jasnije pravio razliku između živih i neživih predmeta, što ukazuje na brz i kontinuiran razvoj kognitivnih sposobnosti tokom prve godine života.
Nalazi pokazuju koliko je mozak odojčeta aktivan i složen od samog početka, ističu istraživači. Bebe ne usvajaju svet pasivno, već ga od najranijih meseci aktivno organizuju, kategorišu i obrađuju, iako to još ne mogu da pokažu kroz ponašanje. Upravo ta razlika između onoga što se dešava u mozgu i onoga što vidimo spolja može biti ključna za buduća istraživanja, prenosi "Juronjuz".
Stručnjaci smatraju da bi ovi rezultati mogli da imaju važne implikacije za razumevanje mentalnog zdravlja i neurorazvojnih poremećaja. Mnogi poremećaji se danas prepoznaju tek kada postanu vidljivi kroz ponašanje, ali ova studija sugeriše da njihovi koreni u mozgu mogu postojati mnogo ranije nego što se mislilo. Zato bi upravo rana merenja moždane aktivnosti mogla otvoriti vrata ranijem prepoznavanju i boljem razumevanju razvoja dečjeg mozga.
Live
