Magazin
Više školovanja, manje znanja: Generacija Zed najslabija generacija do sad po kognitivnim sposobnostima
Iako današnji tinejdžeri i mladi odrasli više godina života provode u sticanju formalnog obrazovanja nego prethodne generacije, njihovi rezultati ne prate taj trend - kod mladih je zabeležen pad u pažnji, pamćenju, čitanju, matematičkim veštinama... Generacija Zed prva je generacija koja, otkako postoje sistematska merenja kognitivnih sposobnosti, u proseku postiže slabije rezultate od svojih roditelja.
Podaci koji prate kognitivni razvoj još od kraja 19. veka pokazuju pad određenih kongitivnih sposobnosti kod mladih rođenih od kraja devedesetih do početka 2010-ih. Istraživanja ukazuju da se prekretnica dogodila oko 2010. godine - u periodu kada je digitalna tehnologija masovno ušla u učionice i postala glavno sredstvo za učenje.
Ključni problem, prema analizama, nije u kvalitetu nastavnika, obuci ili načinu primene tehnologije, već u samom načinu na koji ljudski mozak funkcioniše. Mozak nije prilagođen učenju iz kratkih digitalnih sadržaja, fragmentiranih informacija i sažetaka složenih ideja. Nasuprot tome, najbolje učimo kroz duboko čitanje, kontinuiranu pažnju i direktnu ljudsku interakciju.
Ekrani, posebno kada su prisutni veći deo dana, remete prirodne biološke procese koji omogućavaju koncentraciju, dugoročno pamćenje i razumevanje. Danas mnogi mladi više od polovine budnog vremena provode ispred ekrana, što ostavlja posledice ne samo na učenje, već i na način razmišljanja i obrade informacija.
Istraživanja sprovedena u velikom broju zemalja pokazuju sličan obrazac: Što je više digitalne tehnologije u učionicama, to su rezultati učenika slabiji. Posebno se kao problematični izdvajaju modeli u kojima svaki učenik ima sopstveni uređaj, jer se nakon početnog entuzijazma učinak često brzo stabilizuje ili počinje da opada.
Dodatni izazov je i to što mnogi pripadnici generacije Zed nisu svesni ovog pada. Naviknuti su na brzu dostupnost informacija i kratke digitalne forme, te često imaju visok nivo samopouzdanja u sopstvene sposobnosti, iako im dubinsko razumevanje i kritičko mišljenje slabe, prenosi "Dejli mejl".
Problem se dodatno produbljuje jer su obrazovni sistemi, umesto da postave jasne granice, počeli da prilagođavaju nastavu navikama nastalim van škole (kratkim sadržajima, stalnim prekidanjem pažnje i skrolovanjem). Tako alat počinje da diktira način učenja, umesto da služi kao pomoćno sredstvo.
Zbog svega toga, sve više stručnih analiza poziva na ograničenje upotrebe tehnologije u školama, odlaganje davanja pametnih telefona deci i vraćanje fokusa na direktnu komunikaciju, knjige i kontinuirano učenje. Ovaj fenomen sve češće se opisuje kao društveni problem koji zahteva sistemske odgovore, a ne individualna rešenja.
Brojne studije upozoravaju na uticaj tehnologije na kognitivni razvoj dece: Na primer, prema novom globalnom izveštaju o upotrebi veštačke inteligencije u obrazovanju, trenutni način uvođenja AI u škole ne donosi deci onoliko koristi koliko se očekivalo. Istraživanje je obuhvatilo razgovore i fokus grupe sa više od 500 učenika, nastavnika, roditelja, školskih upravnika i stručnjaka za tehnologiju iz 50 zemalja, kao i analizu više od 400 naučnih radova i relevantnih studija.
Zaključak je da u ovoj fazi potencijalni rizici nadmašuju koristi. Veštačka inteligencija može da podstakne takozvano "kognitivno rasterećenje", odnosno oslanjanje na tehnologiju koje slabi veštine čitanja, pisanja i kritičkog razmišljanja. Uz to, postoji rizik od narušavanja poverenja u obrazovni sistem.
Live
