"Helikopter roditeljstvo se često sreće kod roditelja u Srbiji, što je pokazalo naše iskustvo u radu sa decom i porodicom, mada nemamo tačan podatak u kojoj meri je izražen kod svih roditelja", kaže za RT Balkan psiholog Tijana Gligorijević. Ovakvi roditelji su zaokupljeni očuvanjem emocionalnog blagostanja svoje dece i osiguranjem bezbednosti, pa im neprekidno pomažu da uklone sve prepreke i probleme koji bi mogli da izazovu neprijatne emocije i nezadovoljstvo kaže psiholog Gligorijević.
Termin helikopter roditelj prvi put je iskoristio doktor Haim G. Ginott u svojoj knjizi iz 1969. godine "Između roditelja i tinejdžera", a koristili su ga tinejdžeri koji su govorili da ih roditelji nadgledaju kao helikopteri i nadleću nad njima.
Uzroci
Današnja kultura takmičenja tera roditelje da se još više trude kada je su u pitanju njihova deca, što može dovesti do pojave roditelja helikoptera. Mnogi veruju da maksimalno koriste dobre roditeljske veštine, ali kada se pretera u ovakvom pomaganju, može se otići u drugu krajnost.
"Uzroci ovog roditeljstva su najčešće strah roditelja od strašnih posledica, jak osećaj krivice i odgovornosti, anksioznost, prekomerna kompenzacija (pokušavaju da isprave nedostatak roditelja u njihovom detinjstvu), mada može biti i jak uticaj od strane drugih roditelja u okruženju koji su previše angažovani oko svoje dece, pa se zbog česte nesigurnosti (najčešće sa rođenjem prvog deteta) preispituju da li su dovoljno dobri roditelji", smatra naša sagovornica objašnjavajući uzroke ove pojave.
Koji su problemi koji se mogu javiti kod dece ukoliko su prezaštićena?
"Ovakav vid roditeljstva se najčešće odnosi na roditelje koji konstantno pomažu deci u zadacima koje su sposobni da urade sami. Na primer dete uzrasta od 3 do 4 godine bi već trebalo da radi dosta stvari samostalno. U osnovnoj školi, roditelji mogu raditi na tome da osiguraju da dete dobije određenog učitelja ili trenera, da biraju detetove prijatelje i aktivnosti ili da pruže nesrazmernu pomoć u domaćim zadacima i školskim projektima", kaže psiholog.
Iako se bazira na dobrim namerama i želji da se deca zaštite i da spreče razna razočaranja, ovakav stil može biti opterećujuća za roditelje, jer preuzimaju potpunu kontrolu u sprečavanju deteta da bude izloženo bilo kakvoj frustraciji. Takođe, u velikoj meri utiče i na dete da ne razvije svoj potencijal. Ako se ocene deteta zarađuju projektima koje su roditelji u potpunosti ili čak delimično završili, dete ne može da oseća poverenje u sopstvene sposobnosti. Deca znaju kada jesu ili nisu zaradili ocenu ili ocene na osnovu sopstvenih sposobnosti. Ako im roditelji toliko pomažu, dete može da oseti da roditelj to čini jer možda nije sposobno da zaradi pristojne ili prihvatljive ocene, čime se potkopava poverenje koje možda imaju u sopstvene sposobnosti. Na primer, roditelj koji pomaže svom detetu oko domaćeg zadatka kada se dete muči i traži pomoć, razlikuje se od roditelja koji lebdi iznad svog deteta za stolom svake noći dok dete rešava domaće zadatke pod striktnim vođstvom roditelja.
Postoji porast rasprostranjenosti helikopterskog roditeljstva a sa druge strane sve veći broj dece koja se zaista bore kada odu od kuće da započnu život kao odrasle osobe. Istraživanja su pokazala da postoji korelacija između helikopterskog roditeljstva i dece koja razviju depresiju i anksioznost. Ovo istraživanje je takođe pokazalo da mladi odrasli pod kontrolom svojim roditelja, kao odrasle osobe imaju lošije veštine suočavanja, manje sposobnosti da samostalno razmišljaju kreativno i da imaju poteškoća u rešavanju problema.
Koji je stil roditeljstva idealan za dete, kako bi razvilo sve svoje potencijale?
"Važno je da roditelj bude uključen i da detetu postavlja jasna ograničenja, daje sugestije i uputstva ali i dozvoljava otvorenu komunikaciju sa detetom (uzima u obzir potrebe, emocije i mišljenje deteta). Ovakav vid vaspitanja odlikuje 'autoritativni' vaspitni stil koji dopušta izvestan stepen slobode u pogledu mogućnosti izbora i donošenju odluka. Učešće dece u donošenju odluka koje se tiču njih, otvoreno traganje za rešenjima, racionalno obrazloženje odluka i podsticanje samoodgovornosti su karakteristike autoritativnog vaspitnog stila", kaže Tijana Gligorijević.