Međunarodni dan žena i devojčica u nauci: Koliko žene doprinose nauci u Srbiji, a koliko u Rusiji

Zastupljenost žena u STEM oblastima - prirodnim naukama, tehnologiji, inženjerstvu i matematici - i dalje je ispod očekivanja na globalnom nivou. Prema izveštaju "Renewable Energy: A Gender Perspective, Second Edition" za 2025. godinu, koji je objavljen povodom Međunarodnog dana žena i devojčica u nauci 11. februara, žene čine svega 28 odsto zaposlenih u ovim oblastima. Podaci ukazuju da, uprkos napretku, STEM sektor i dalje u velikoj meri ostaje prostor u kojem dominiraju muškarci.

Iz Udruženja OIE Srbija poručuju da nauka i rodna ravnopravnost moraju da se razvijaju zajedno. Ističe se da su znanje i posvećenost univerzalne vrednosti, bez obzira na pol, kao i da veća raznolikost u STEM oblastima dovodi do kvalitetnijih i održivijih rešenja, prenosi Tanjug.

Posebno se naglašava značaj uzora - devojkama je potrebno da vide da je karijera u nauci i tehnologiji realna, dostižna i poželjna opcija.

Akademska zajednica u Srbiji ima važnu ulogu u tom procesu. Fakulteti ne oblikuju samo znanje, već i način na koji mladi ljudi doživljavaju STEM kao budući profesionalni izbor. Ukazuje se i na to da inženjerstvo danas prevazilazi okvire klasične tehničke struke i sve više postaje oblast koja nudi konkretan društveni uticaj, rešavanje stvarnih problema i prostor za različite perspektive i načine razmišljanja.

Nauka u doba AI: Kako će nova tehnologija izmeniti poslove naučnika u budućnosti

Žene u nauci: Kakva je situacija u Srbiji i Rusiji

Srbija u pojedinim segmentima beleži rezultate koji odstupaju od evropskog proseka. Prema podacima iz 2024. godine, u Evropskoj uniji žene čine oko 33 odsto zaposlenih u nauci, dok je u Srbiji njihov udeo znatno veći - oko 60 odsto u naučnim institutima i više od 50 odsto na fakultetima. Iako je procenat žena na rukovodećim pozicijama i dalje nešto niži, ovi brojevi ukazuju na solidnu osnovu za dalji razvoj i jačanje rodne ravnopravnosti u naučnoj zajednici. Cilj je stvaranje sistema koji svima pruža jednake mogućnosti, što je i preduslov za dugoročni društveni i ekonomski napredak.

Kada je reč o međunarodnim poređenjima, Rusija se izdvaja kao jedna od zemalja sa visokim udelom žena u naučnim istraživanjima. Prema analizi Instituta za statističke studije i ekonomiju znanja Visoke škole ekonomije iz 2025. godine, u ruskoj nauci je zaposleno oko 130.500 žena istraživača, što čini 38,5 odsto ukupnog broja istraživača.

Taj procenat je uporediv ili viši u odnosu na brojne razvijene zemlje - u Velikoj Britaniji udeo žena u nauci iznosi 38,6 odsto, u Francuskoj 29,7 odsto, u Nemačkoj 29,4 odsto, u Južnoj Koreji 23 odsto, a u Japanu 18,3 odsto. Najveća zastupljenost žena u Rusiji tradicionalno se beleži u humanističkim, medicinskim, društvenim i poljoprivrednim naukama, gde one čine više od 56 odsto istraživača. U tehničkim naukama taj udeo iznosi 31,6 odsto, dok u prirodnim naukama dostiže 41,4 odsto.

Žene istraživači u Rusiji imaju i visok nivo naučnih kvalifikacija. Oko 37,2 hiljade njih poseduje akademski stepen, uključujući 6,7 hiljada doktora nauka i 30,5 hiljada doktoranata. Ukupna stopa akademskog zvanja kod žena čak je nešto viša nego kod muškaraca - 28,5 odsto u odnosu na 26,6 odsto.

Ovi podaci svrstavaju Rusiju među svetske lidere po učešću žena u naučnim istraživanjima i naglašavaju značaj njihovog doprinosa razvoju nauke, prenosi "RBK Trend". Istovremeno, oni odražavaju širi globalni trend ka većoj rodnoj ravnopravnosti u nauci i tehnologiji, što proširuje naučni potencijal i stvara uslove za nova otkrića i inovacije.