Crevni mikrobiom je složen ekosistem od triliona bakterija, virusa i gljivica koji imaju ključnu ulogu u funkcionisanju organizma - a kako kažu stručnjaci, on je "jedinstveniji od našeg otiska prsta". Njegovo dobro stanje povezano sa efikasnijim iskorišćavanjem energije iz hrane, boljom regulacijom šećera u krvi i snažnijom imunološkom odbranom.
Poručavanje crevnog mikrobioma jeste jedna od najbrže rastućih oblasti medicine, ali dokazi se i dalje prikupljaju, a mnoga popularna rešenja nemaju jaku naučnu potvrdu. Za većinu zdravih ljudi, opsesija "popravljanjem" creva može biti nepotrebna, jer ona sasvim dobro samostalno rade svoj posao.
Mnoge popularne namirnice za zdravlje creva mogu da budu korisne, ali se njihovi efekti često precenjuju, rekli su za Bi-Bi-Si mikrobiolog Alan Voker i naučnica za zdravlje creva dr Megan Rosi. U njih spadaju:
Voda sa čija semenom: Bogata je vlaknima koja mogu hraniti korisne bakterije i doprineti redovnoj probavi, navodi Rosi. Ipak, Voker podseća da nijedan izvor vlakana nije dovoljan sam za sebe. Različiti mikroorganizmi se hrane različitim vrstama vlakana, pa je raznovrsna ishrana važnija od jednog sastojka.
Maslinovo ulje: Ova namirnica je poznata po antiinflamatornim svojstvima i povoljnom uticaju na srce, a može pomoći i kod zatvora. Mnogi influenseri tvrde da ispijanje kašičice ili čašice masliovog ulja ujutru poboljšava rad njihovih creva. Ipak, Voker naglašava da nema čvrstih dokaza da to donosi dodatnu korist za mikrobiom. Drugim rečima, nema značajne razlike između ispijanja čistog ulja i dodavanja ulja u hranu.
Gel od morske mahovine: Dobija se od određenih vrsta algi, a u poslednje vreme je popularan jer sadrži vlakna, vitamine i minerale. Ipak, Rosi upozorava da postoji vrlo malo naučnih dokaza koji potvrđuju njegov uticaj na mikrobiom ili varenje. Poseban oprez preporučuje osobama sa inflamatornim bolestima creva, a dodaje i da morske alge mogu biti izvor joda i teških metala, pa prekomerna upotreba može imati negativne posledice.
Koštana čorba: Pravi se tako što se životinjske kosti kuvaju najmanje 24 sata u vodi sa kiselim sastojkom, poput sirćeta, uz dodatak povrća i začina, kako bi se iz njih izvukli proteini i minerali. Hranljiva je i mnogima prija, ali pitanje je šta zaista radi za creva. Prema rečima stručnjaka, većina hranljivih materija apsorbuje se u tankom crevu, dok se najveći deo mikrobioma nalazi u debelom - to znači da do samih "dobrih bakterija" stiže vrlo malo.
Kombuha: Ovaj fermentisani čaj poslednjih godina sve češće se bira kao zdrav napitak. Tradicionalno pripremljena kombuha sadrži organske kiseline i antioksidativna biljna jedinjenja nastala fermentacijom, što joj daje potencijalne zdravstvene prednosti - ali stručnjaci upozoravaju da nisu sve flaše jednako kvalitetne. Dobar znak su sitne plutajuće čestice unutar pića, jer one ukazuju na žive kulture, ali ako na deklaraciji vidite dodato sirće, to je signal za oprez, jer prava kombuha kiselost dobija prirodnim putem.
Kada su u pitanju creva, telo obično šalje jasne signale kada nešto nije u redu - kao što je uporan zatvor, dijareja, nadimanje ili stalni bol u stomaku. U tim slučajevima važnije je potražiti savet lekara nego se oslanjati na rigorozne dijete i namirnice koje su u trendu. Stručnjaci tvrde da većini ljudi nisu potrebne drastične intervencije niti "lečenje creva" putem ishrane ako su ona u suštini zdrava, a za održavanje njihovog zdravlja je bolje da primenimo efikasnije, osnovne metode: Više biljne hrane, više vlakana i manje ultraprerađenih proizvoda.