Zašto ljudi više od pola veka nisu ponovo kročili na Mesec

Dok je pravio svoje poslednje korake pre nego što je napustio Mesec, komandant Apolo 17, Džin Sernan izgovorio je emotivne završne reči: "Ostavljamo kao što smo došli i, ako Bog da, tako ćemo se i vratiti, sa mirom i nadom za sve ljude". To je bilo 1972. godine, a Sernan je znao da će njegovi otisci biti poslednji koji će se dugo vremena zadržati na lunarnoj prašini, jer su planirane Apolo misije otkazane. Ipak, verovatno nije mogao ni da pretpostavi da će, više od 50 godina kasnije, njegov govor ostati kao poslednje reči koje je čovek ikada izgovorio na Mesecu.

Misija Artemis II, koju NASA priprema da lansira u martu nakon nedavnih odlaganja testiranja, obaviće prolazak pored Meseca, a ne sletanje. Ipak, ova misija će obeležiti prvi put čovečanstva u blizinu Meseca od misije Apolo 17.

Zašto je, onda, prošlo toliko dugo da ljudi ponovo odu na Mesec?

"Kratak odgovor na to pitanje je - politička volja. Potrebno je zaista mnogo političke volje da bi se ljudi poslali na Mesec. To su izuzetno složene, zaista skupe, krupne investicije. Mora da bude prioritet tokom dugog vremenskog perioda", kažu istoričari.

NASA: "Kuće na Mesecu i Marsu uskoro neće biti samo naučna fantastika"

U godinama nakon što je program Apolo završen zbog smanjenja budžeta, bilo je više inicijativa za ponovno slanje ljudi na Mesec. Međutim, kako su se menjale administracije, menjali su se i prioriteti velikih svemirskih programa. Kao rezultat toga, nije bilo dovoljno konstantne političke volje da se sprovede program koji zahteva dugotrajan rad, značajna sredstva i velike resurse.

Povratak na Mesec zavisi od više faktora - komercijalnih obaveza, međunarodnih partnerstava i programa koji zajedno omogućavaju napredak. Sa razvijenom infrastrukturom i prisustvom partnera, povratak postaje moguć, piše Si-En-En.

Treba napomenuti da često menjanje političkih ciljeva predstavlja ključnu prepreku: svakih nekoliko godina ciljevi i zadaci u oblasti ljudskog svemirskog leta potpuno se menjaju, što otežava kontinuirano sprovođenje svemirskih misija.

Misije na Mesec predstavljaju i izuzetan tehnički izazov. Mesec je udaljen preko 400.000 kilometara, a više od polovine pokušaja sletanja na njega okončano je neuspehom. Moderna tehnologija, iako napredna, ne može se direktno primeniti na misije na Mesec jer su letovi previše složeni, opasni i skupi. Dok je potrošačka tehnologija testirana milionima korisnika tokom decenija, složene misije u dubokom svemiru zahtevaju multimilijarderske ugovore i godine kontinuiranog rada ka istom cilju - nešto što je retko moguće u periodu nakon Apola.

Duže ljudsko prisustvo na Mesecu takođe će imati koristi od iskustava stečenih u programima nakon Apola, poput Međunarodne svemirske stanice, gde ljudi neprekidno borave više od 25 godina. Dalje, robotske misije pružile su informacije o resursima, uključujući mogućnost postojanja vode na polovima Meseca.