Ipsilon hromozom nosi relativno mali broj gena, uglavnom povezanih sa određivanjem pola, a dugo se verovalo da njegov nestanak nema značajnije posledice po zdravlje. Međutim, nove studije pokazuju da gubitak Y hromozoma sve češće se dovodi u vezu sa kardiovaskularnim, neurodegenerativnim i malignim bolestima.
Do gubitka ovog hromozoma najčešće dolazi u tkivima starijih muškaraca - oko 40 odsto šezdesetogodišnjaka ima ćelije bez Y hromozoma, dok se kod muškaraca u devedesetim taj udeo penje na 57 odsto. Pored starosti, rizik od nastanka ove pojave povećavaju i faktori poput pušenja i izloženosti kancerogenima.
Gubitak se ne dešava u svim ćelijama, već samo u pojedinim, pa telo funkcioniše zahvaljujući i ćelijama koje imaju Y hromozom i onih koje ga više nemaju - a kada se jednom izgubi, potomci tih ćelija ga ne vraćaju. U laboratorijskim uslovima ćelije bez Y hromozoma pokazuju brži rast, što nagoveštava da mogu steći određenu prednost, ali i doprineti razvoju tumora.
Y hromozom sadrži samo 51 gen koji kodira proteine, što je mnogo manje nego ostali hromozomi, te se dugo smatralo da nema mnogo funkcija, osim za određivanje pola i proizvodnju spermatozoida. U laboratorijskim uslovima on se često gubi bez fatalnih posledica po ćeliju, što je doprinelo uverenju da nije od suštinske važnosti za osnovne ćelijske funkcije. U nekim životinjskim vrstama Y hromozom se čak gubi rano u razvoju, kod pojedinih glodara je tokom evolucije potpuno nestao, a kod sisara njegovo postepeno propadanje traje već oko 150 miliona godina.
Zbog svega toga očekivalo se da njegov gubitak u kasnijem životnom dobu neće imati ozbiljne posledice, ali zabrinjavajući naučni podaci govore drugačije.
Gubitak Y hromozoma sve češće se dovodi u vezu sa različitim oboljenjima - na primer, učestalost gubitka u ćelijama bubrega povezana je sa bolestima tog organa. Pored toga, velika nemačka studija pokazala je da muškarci stariji od 60 godina sa izraženim gubitkom Y hromozoma imaju povećan rizik od infarkta, a ovaj fenomen povezan je i sa većom smrtnošću od kovida.
Kod obolelih od Alchajmerove bolesti gubitak Y hromozoma zabeležen je čak deset puta češće. Takođe je uočena veza sa različitim vrstama raka i nepovoljnijim tokom bolesti, a ćelije tumora često pokazuju ovaj gubitak zajedno sa drugim hromozomskim nepravilnostima.
Ipak, ostaje pitanje uzroka - za sada nije jasno da li samo gubitak Y hromozoma doprinosi razvoju bolesti ili je posledica drugih procesa u organizmu. Eksperimenti na miševima daju naznake da gubitak Y hromozoma možda ima direktne posledice, a ne da je samo prateća pojava. Kada su u organizam životinja unete krvne ćelije bez ovog hromozoma, pojavili su se znaci ubrzanog starenja, uključujući slabiji rad srca i kasniji razvoj srčane slabosti. U tumorskim ćelijama, njegov nestanak deluje kao podstrek rastu i agresivnosti bolesti, što se dovodi u vezu i sa pojavom melanoma oka, koji je češći kod muškaraca, prenosi "Lajv sajens".
Iako sadrži relativno malo gena, Y hromozom očigledno ima širu biološku ulogu nego što se ranije pretpostavljalo. Pored gena važnih za proizvodnju spermatozoida, na Y hromozomu postoje i oni koji učestvuju u regulaciji drugih gena, uključujući i one sa ulogom u suzbijanju tumora.
Većina tih gena ima svoje parove na X hromozomu, pa gubitak Y hromozoma znači da ćelija ostaje bez jedne kopije, što može narušiti osetljivu ravnotežu u regulaciji. Pored gena za kodiranje proteina, Y hromozom sadrži i brojne nekodirajuće gene čiji RNK molekuli utiču na rad drugih gena, uključujući one zadužene za imunitet, stvaranje krvnih ćelija i funkciju srca. S obzirom na to da je kompletna sekvenca ljudskog Y hromozoma poznata tek odnedavno, tek predstoji preciznije razumevanje njegove stvarne uloge u zdravlju - kao i zašto njegov gubitak možda nije tako beznačajan kako se nekada mislilo.