Magazin
"Zima mi se uvukla u kosti": Da li u ovoj rečenici ima istine, prema nauci
Stariji ljudi i žene su u proseku osetljivije na hladnoću od muškaraca, ali kada temperature naglo padnu, gotovo svi imamo osećaj da nam hladnoća prodire dublje od kože - to jest, kao da nam se "uvukla u kosti". Postoji naučno objašnjenje zašto ta fraza nije potpuni mit, a sve je vezano za način na koji telo samo sebe štiti.
Iako mnogi od nas opisuju jezu koju osećamo tokom niskih temperatura kao "hladnoću u kostima", naše kosti same po sebi nemaju receptore za temperaturu kao koža, jer su smeštene ispod slojeva mišića, vezivnog tkiva i kože. Međutim, njihov spoljašnji omotač - periosteum - bogat je nervnim završecima koji reaguju na pritisak, deformaciju i povredu.
Iako kratkotrajna izloženost hladnoći ne predstavlja problem za kosti, produženo izlaganje tokom više nedelja može uticati na njihovu dužinu, debljinu i mineralnu gustinu. Drugim rečima, kosti ne "osećaju" hladnoću kao koža, ali ipak može uticati na njihovu strukturu i funkciju.
Mnogo izraženije promene dešavaju se u mišićno-skeletnim tkivima. Sinovijalna tečnost, koja podmazuje većinu velikih zglobova, postaje gušća kada temperatura padne. Zglobovi se teže pokreću, a osećaj nelagodnosti je jači, posebno kod ljudi sa reumatoidnim artritisom ili osteoartritisom. Hladnoća onda izaziva kontrakciju tkiva, pa tetive koje povezuju mišiće sa kostima i ligamenti koji stabilizuju zglobove postaju ukočeniji. Mišići tada moraju da ulože veću silu da bi pokrenuli kosti, a obim pokreta se smanjuje. Vlaga, koja je u nekim podnebljima prisutna tokom cele godine, dodatno pojačava taj osećaj ukočenosti.
Naš organizam najbolje funkcioniše na oko 37 stepeni Celzijusa, ali ekstremiteti nam mogu biti i do 6 stepeni hladniji. Upravo kada su temperature niske, telo smanjuje protok krvi ka ekstremitetima kako bi zaštitilo unutrašnje organe, a manje krvi u perifernim tkivima donosi veću sklonost ka stezanju i ukočenosti.
Sve ove promene povećavaju mehanički pritisak na receptorske ćelije u kostima i okolnim tkivima, što može aktivirati receptore bola, a mozak taj signal može protumačiti kao duboku, prodornu hladnoću.
Na doživljaj hladnoće utiče i manjak sunčeve svetlosti tokom zimskih meseci. Kada dan kraće traje, koža sintetiše manje vitamina D. Poznato je da nedostatak ovog vitamina dovodi do problema sa kostima, kao što su rahitis kod dece i osteomalacija kod odraslih, ali niski nivo vitamina D dovodi i do veće osetljivosti na bol, posebno mišićno-skeletni.
Osim toga, nizak nivo vitamina D povezuje se i sa pojačanim simptomima anksioznosti i depresije, a ova stanja mogu uticati na toleranciju na temperaturu. Zato suv, ali sunčan minus često deluje podnošljivije od vlažne, sive hladnoće, prema rečima profesora anatomije Adama Tejlora, prenosi "Sajens alert".
Srećom, postoje jednostavne strategije da nas kosti manje "bole" kada zahladni. Dovoljan unos kalorija omogućava telu da proizvodi toplotu, više slojeva odeće zadržava tu toplotu uz kožu, a kretanje podstiče cirkulaciju, pa nas lako zagreje.
Live
