Ljubomora, čast ili nešto treće? Šta je dovelo do dvoboja koji je odneo život Aleksandru Puškinu

Dvoboj je bio posledica glasina o neprimerenom ponašanju oficira, koji se navodno udvarao Puškinovoj ženi, Nataliji Gončarovoj, što je pesnika dovodilo do besa. Suparnici su se pomirili u novembru prethodne godine - Dantes se čak oženio Natalijinom sestrom Jekaterinom Gončarovom, koja mu je kasnije rodila četvoro dece, što je trebalo da bude dovoljan dokaz da ga ne interesuje pesnikova žena.

Međutim, čak ni ovo formalno pomirenje nije sprečilo dalje sukobe i glasine. Dantes navodno nije prestao da se udvara Puškinovoj supruzi - pa su pesnikova ljubomora i povređeni ponos doveli do toga da ga konačno izazove na dvoboj.

Istoričari ističu da je Puškin bio izvanredan strelac, mogao je precizno da pogodi metu sa udaljenosti od dvadeset koraka - ali njegova poslednja intenzivna praksa gađanja održana je 14 godina pre dvoboja sa Dantesom. Pored toga, prethodnih sedam godina nije učestvovao u dvobojima, dok je oficir Dantes bio vešt strelac i mlado vojno lice.

Srpska grofica koja je osvojila srce Puškina: Amalija Riznić zauvek izgubljena ljubav ruskog pesnika

Da li je Dantes prekršio kodeks dvoboja

Mnogi smatraju da su Dantes i njegov sekundant prekršili tadašnja pravila dvoboja, a da je Puškin bio toliko razjaren povodom duela da na to nije obratio pažnju. Osim toga, njegov sekundant Konstantin Danzas bio je slabo upućen u takve stvari. Istoričari se pozivaju na svedočanstva da je Dantes možda unapred nanišanio svoj pištolj, dok Puškin nije imao takvu mogućnost. Mimo opšteprihvaćenih pravilima duela bilo je i to što se Dantes okrenuo bokom prema protivniku čime je dobio nepravednu prednost. Puškinov sekundant, Konstantin Danzas, nije bio upoznat sa tajnim pravilima dvoboja, što je dodatno otežavalo pesnikovu poziciju.

Dantesov hitac je bio fatalan - Puškin je zadobio ranu u stomak koja mu je ubrzo oduzela život. Dvoboj je otkrio koliko su tadašnji kodeksi časti, u sudaru sa ljudskim slabostima i prevarama, često bili nedovoljni da zaštite život. Naravno, da se dvoboj odigrao danas, pesnik je mogao biti spasen - lekari su više puta napomenuli da rana nije bila veoma ozbiljna, ali tadašnja medicina nije uspela da izleči Puškina.

Između istine i glasina

Postoji više teorija o pravom uzroku dvoboja koji je okončao pesnikov život, jer je u to vreme bilo mnogo svedoka ove drame, od lekara do bliskih prijatelja. Naravno, svako ima svoju verziju priče. Prethodno je navedena klasična verzija, koja se uči u srednjoj školi - Puškin je bio ljut jer se Francuz udvarao njegovoj lepoj ženi. Međutim, postoje i druge pretpostavke, prema istoričarima.

Najzanimljiviju verziju izneo je knez Aleksandar Vasiljevič Trubeckoj, koji nije bio Puškinov blizak prijatelj, ali ga je dobro poznavao iz peterburškog visokog društva.

Prema njegovim sećanjima, Puškin uopšte nije bio ljubomoran na navodnu vezu svoje žene Natalije sa Dantesom. Naprotiv, tvrdio je da je pesnik bio zaljubljen u drugu Natalijinu sestru, Aleksandru, koja je i sama godinama gajila osećanja prema njemu. Dantesova udvaranja Nataliji navodno su bila više društvena igra nego prava strast, a Puškinu je kod Dantesa najviše smetala njegova drskost i ponašanje. Pravi razlog sukoba, po ovoj verziji, bio je strah da bi Aleksandra mogla da otputuje sa Dantesom i njegovom suprugom Katarinom iz Rusije.

Ko je isplatio dugove Aleksandra Puškina posle njegove smrti

Sasvim drugačiji ugao nudi baron Lotar de Hekeren Dantes, potomak Žorža Dantesa. On tvrdi da je Puškin iskreno voleo Nataliju, ali da je istovremeno nastojao da je "oblikuje" po svojoj meri, ne dopuštajući joj punu samostalnost. Kao dokaz navode se pesnikova pisma tašti u kojima ističe da je dužnost supruge da se pokorava mužu. Prema ovoj interpretaciji, Puškin je želeo smiren, porodičan život, ali je vremenom shvatio da se Natalija nije osećala isto.

Nakon anonimnog pisma o navodnom neverstvu svoje žene 4. novembra 1836. godine, Puškin je shvatio da je Natalija prihvatila Dantesova udvaranja - ne fizički, već emotivno. Ta "duhovna izdaja" bila je, po Fridkinu, kobni udarac. Pesnikov svet se srušio, izgubio je oslonac i poslednji meseci života bili su obeleženi kolebanjem i očajem. Neki savremenici su čak verovali da Puškin nije nastojao da izbegne smrt, već da ju je, svesno ili nesvesno, prizivao.

Tako su nastale zanimljive priče: U jednoj, Puškin je bio ljubomoran suprug, pa čovek zapetljan u komplikovanu ljubavnu priču ili povređeni muž koji nije mogao da podnese "duhovnu izdaju". Ipak, istina je, kao što često bude u istoriji, verovatno složenija od obe verzije.