Telefoni umesto podijuma: Društvene mreže promenile industriju elektronske muzike

Industrija elektronske muzike nalazi se pod sve većim pritiskom, jer nekadašnji plesni podijum polako ustupa mesto ekranima mobilnih telefona. Umesto da se prepuste ritmu i kolektivnoj energiji, mladi sve češće stoje po strani, snimaju, fotografišu i prenose atmosferu na društvene mreže, dok pravi kontakt sa drugima na podijumu postaje sporedan. 

Klubovi se, u isto vreme, transformišu u spektakularne scene sa sve većim prostorima, skupljim ulaznicama i tehnološki naprednim vizuelnim efektima. Laseri, LED ekrani, pirotehnika i produkcija nalik koncertima svetskih turneja postaju novi standard. Društvene mreže dodatno diktiraju ponašanje publike, pa se žurke sve češće posmatraju kroz prizmu "dobrog sadržaja" koji će biti objavljen, prenosi "Blumberg.

Tehno klubovi u Berlinu na Uneskovoj listi nematerijalne kulturne baštine

Generacija koja je odrasla uz internet navikla je da doživljaje dokumentuje u realnom vremenu, tako da umesto da aktivno učestvuju, mnogi mladi ljudi postaju pasivni posmatrači sopstvenog provoda. Podatak da je hešteg #electronicmusic tokom 2024. godine dostigao 13,4 milijarde pregleda govori u prilog tome da kultura gledanja sve više potiskuje kulturu plesa. 

Ipak, finansijski gledano, industrija elektronske muzike nastavlja da raste. Njena vrednost u 2024. godini procenjena je na 12,9 milijardi dolara. Da bi zadržali profit, vlasnici klubova ulažu u skupocenu produkciju, ali istovremeno skraćuju di-džej setove kako bi održali pažnju publike naviknute na brze, kratke formate. Strpljenje za višesatne muzičke nastupe sve je manje, a fokus je na trenutnom efektu.

Dodatni izazov predstavljaju i promene u navikama mladih generacija. Istraživanja pokazuju da današnji mladi manje konzumiraju alkohol, ređe izlaze i imaju manje intimnih odnosa u poređenju sa prethodnim generacijama. Sve to utiče na model poslovanja klubova, koji su decenijama počivali upravo na intenzivnom noćnom životu.

Pandemija je ostavila duboke posledice. Mnogi manji i srednji klubovi, posebno u Evropi, nisu preživeli duge periode zatvaranja.

Industrija zato traži nove načine da privuče i zadrži publiku. Jedna od strategija je zabrana upotrebe telefona i kamera tokom žurki, kako bi se gosti podstakli na direktnu interakciju i povratak autentičnom doživljaju plesa. Cilj je da se ponovo uspostavi osećaj zajedništva i slobode koji je nekada bio suština elektronske scene.

S druge strane, razvija se i suprotan model - ekspanzija ogromnih klubova i festivalskih prostora sa spektakularnim svetlosnim i scenskim efektima za hiljade posetilaca. Taj trend već je vidljiv na destinacijama poput Ibice, Bangkoka i Las Vegasa. Masovnost i produkcija garantuju prihode, ali postavljaju pitanje cene - i to ne samo finansijske, već i umetničke.

Karte postaju sve skuplje i nedostupnije široj publici, dok se intimnost i spontanost povlače pred komercijalnim spektaklom. Industrija raste, ali se istovremeno menja njena suština.