Magazin
Roboti kustosi i "oživljavanje" starih majstora: Kako tehnologija menja muzeje
Od četbotova koji vode posetioce kroz izložbe, preko algoritama koji analiziraju naše reakcije, do veštačke inteligencije koja "oživljava" davno preminule umetnike - tehnologija postepeno menja muzejsko iskustvo. Iako se ljudska kreativnost i potreba za stvaranjem nisu promenile, način na koji ih doživljavamo dobija nove oblike.
Mnogi muzeji budućnosti verovatno neće biti tihe sale u kojima prolazimo pored slika - već sada su roboti, kamere koje čitaju emocije i digitalni autori postali deo sveta umetnosti, a izgleda da se razvoj u ovom pravcu nastavlja.
Nove tehnologije koriste se za otkrivanje izgubljenih dela, rekonstrukciju remek-dela i proveru autentičnosti slika koje su decenijama stajale u najvećim galerijama sveta. U nastavku sledi nekolio primera nove ere muzeja širom sveta:
Četbot umesto vodiča
Jedan od najjednostavnijih načina komunikacije sa publikom danas su četbotovi. Na primer, u Muzeju umetnosti Akrona u Ohaju posetioci su tokom jedne izložbe mogli da razgovaraju sa digitalnim vodičem Dotom preko alikacije. Bot je kreirao personalizovanu turu i postavljao pitanja koja su podsticala na razmišljanje o delima.
Sličan model interakcije uveden je i u Muzeju sutrašnjice u Rio de Žaneiru. Posetioci su dobijali karticu sa čipom i na kraju obilaska razgovarali sa četbotom. Na osnovu njihovih odgovora o tome šta bi želeli da promene u svetu, sistem je analizirao podatke i nudio personalizovane predloge. Pored toga, humanoidni robot Peper pojavio se 2018. godine u nekoliko muzeja u Vašingtonu, gde je odgovarao na pitanja i pozirao za selfije.
Kamere koje "čitaju" publiku
U Muzeju keja Branli se 2016. godine pojavio neobičan eksperiment: Robot-kritičar po imenu Berenson, koji je analizirao reakcije posetilaca - osmehe, mrštenje, zadržavanje pogleda - i na osnovu toga "učio" šta je publici privlačno. Kamera u njegovom "oku" beležila je emocije, a algoritam je vremenom razvijao sopstveni sistem procene.
Tokom pandemije, italijanski muzeji u Bolonji, Parmi i Rimu koristili su kamere za kontrolu distance i nošenja maski, a i danas se slična tehnologija koristi za analizu reakcija na pojedinačna dela. Sistem može da registruje osnovne emocije i prati kretanje pogleda.
"Oživljavanje" umetnika
Sofisticiranije tehnologije danas ne služe samo analizi publike, već i stvaranju potpuno novog iskustva izložbe. U Muzeju Salvadora Dalija je 2019. godine predstavljen projekat "Dalí Lives", povodom 115 godina od rođenja umetnika. Uz pomoć veštačke inteligencije i dipfejk tehnologije, posetioci su mogli da se "susretnu" sa digitalnom verzijom umetnika i čuju njegovu priču, prenosi "RBK Trend".
Da bi ta iluzija bila uverljiva, tim je prikupio arhivske intervjue, pisma, citate i fotografije. Algoritam je analizirao hiljade kadrova kako bi što preciznije rekonstruisao crte lica, mimiku i način govora. Dobijeni digitalni model postavljen je na telo glumca slične građe i izraza lica, dok je glas sinhronizovan sa interpretacijom koja verno prati Dalijev specifičan akcenat - mešavinu španskog, francuskog i engleskog.
Veštačka inteligencija kao detektiv
Veštačka inteligencija koristi se i za otkrivanje skrivenih dela. Ispod slike "Obrok slepca" Pabla Pikasa otkriven je portret nage žene u čučnju, iz njegovog Plavog perioda, a slika je naknadno rekonstruisana pomoću algoritama i 3D štampe.
AI takođe sve češće preuzima ulogu "digitalnog forenzičara" u svetu umetnosti. Ndavne analize zasnovane na algoritmima ukazale su da za sliku "Samson i Dalila", koja se pripisuje Rubensu, postoje ozbiljne sumnje u autorstvo.
Umesto oslanjanja na intuiciju stručnjaka, algoritmi razlažu delo na mikrodetalje: Gustinu i pravac poteza četkicom, način nanošenja pigmenta, tipične kompozicione obrasce. Te parametre zatim upoređuju sa velikim brojem potvrđenih Rubensovih radova i na osnovu statističke analize izračunavaju verovatnoću da je u pitanju isti autor. Dakle, iako je decenijama presuđivalo ljudsko oko, sada odluku donosi tehnologija.
Live
