Samo nekoliko dana loše ishrane loše utiče na pamćenje i mozak

Svi želimo da nam mozak radi brzo i efikasno, ali često zaboravljamo da je dobar izbor hrane osnovni faktor koji to omogućava. Nove studije pokazuju da ishrana siromašna vlaknima, a bogata mastima i rafinisanim ugljenim hidratima, može uticati na mozak brže nego što mislimo, a posledice se osećaju već nakon nekoliko dana.

Nezdrava hrana mozak čini ranjivim na zaborav i smanjuje sposobnost da predvidimo posledice naših postupaka. Dakle, pravilna ishrana više nije samo pitanje zdravlja tela, već i efikasnosti i otpornosti našeg uma.

Emocionalno pamćenje, koje kontroliše amigdala, odgovorno je za naše doživljavanje prijatnih i neprijatnih iskustava, kao i povezivanje događaja sa njihovim posledicama - a to je upravo ono što nas uči da izbegavamo greške i potencijalne opasnosti. Kada je to pamćenje oslabljeno, ljudi jednostavno ne mogu da se sećaju negativnih iskustava, što predstavlja ozbiljno oštećenje kognitivne funkcije.

Istraživači ističu da je ključni faktor u procesu slabljenja emocionalnog pamćenja nedostatak vlakana. Bez njih, nivo masne kiseline butirat u crevima pada, a ona je potrebna za uravnoteženje nivoa glukoze i pravilno funkcionisanje imunskih ćelija mozga. Zbog toga mikroglija, ćelija odgovorna za održavanje mozga i njegovu reakciju na stimuluse, počinje da deluje drugačije, što direktno utiče na sposobnost pamćenja.

Ove posledice primećene su kod životinja različite telesne težine, a stručnjaci smatraju da su nalazi relevantni i za ljude, s obzirom na već dokazanu važnost vlakana za našu crevnu mikrobiotu (to jest "drugi mozak" tela).

Srećom, nije teško uneti dovoljnu količinu vlakana dnevno, jer se ona nalaze u mnogim namirnicama biljnog porekla i dolaze u rastvorljivim i nerastvorljivim oblicima, objašnjava dr Olga Tarasova za "Komsomoljsku pravdu". Rastvorljiva vlakna apsorbuju vodu i formiraju gel koji hrani crevne bakterije, dok nerastvorljiva prolaze kroz digestivni trakt netaknuta, ubrzavajući prolazak hrane i doprinoseći pravilnom funkcionisanju mikrobioma.

Najbolji izvori vlakana su mahunarke kao što su pasulj, sušeni grašak i sočivo, te mekinje, zrna poput ječma, kinoe, bulgura i smeđeg pirinča, kao i proizvodi od celog zrna, poput hleba i žitarica. Voće, naročito jabuke i kruške sa korom, citrusno voće i bobičasto voće, zatim povrće poput brokolija, karfiola, artičoka i zelenila, kao i orašasti plodovi, daju značajnu količinu vlakana.

Pravilnim izborom namirnica bogatih vlaknima možemo značajno poboljšati kognitivne funkcije i emocionalno pamćenje, ali i omogućiti mozgu da u celini radi bolje i efikasnije - čak i ako pozitivne promene u ishrani traju svega nekoliko dana.