Mesečarenje kod dece: Kada je prolazna faza, a kada razlog za brigu, prema ruskom stručnjaku

San kod dece nije jednostavan, pravolinijski proces, već se on menja kako sazreva njihov nervni sistem. Upravo u tim fazama razvoja mogu se javiti navike koje deluju ozbiljno, a u suštini su očekivane fiziološke pojave tokom odrastanja - a mesečarenje je upravo jedna od njih.

Iako izgleda kao da je dete budno, u pitanju je specifično stanje između sna i budnosti, koje u većini slučajeva prolazi bez posledica. Kako ističe dečji neurolog Dmitrij Krasnih, mesečarenje kod dece najčešće je posledica nezrelosti nervnog sistema i u velikom broju slučajeva spontano se povlači do adolescencije.

Mehanizam je relativno jednostavan: Dete se nalazi u fazi dubokog sna, ali se jedan deo mozga - onaj zadužen za kretanje - delimično aktivira, dok centri odgovorni za svest i dalje "spavaju". Zato su oči često otvorene, ali pogled odsutan, te dete ne reaguje na pitanja. Epizoda obično traje najviše petnaestak minuta, nakon čega se dete samo vraća u krevet i ujutru se ničega ne seća.

Okidači mogu biti različiti: Preterana uzbuđenost uveče (zbog gostiju ili intenzivne igre), povišena temperatura, korišćenje elektronskih uređaja pred spavanje, neredovan ritam sna, pa čak i puna bešika. Upravo zato je higijena spavanja važna, jer mirna rutina pred odlazak u krevet često smanjuje učestalost ovih epizoda.

Kada se mesečarenje dogodi, dete ne treba naglo da budite. Iznenadno buđenje iz dubokog sna može izazvati strah i dezorijentaciju. Preporuka je da ga roditelj mirno i tiho vrati u krevet, uz kratku i jednostavnu rečenicu poput "Idi da legneš." Ujutru nema mesta za prekore, jer dete tokom mesečarenja nije svesno svojih postupaka.

Ako je dete sklono mesečarenju, dom treba da bude što bezbedniji - prozori i vrata moraju da budu zatvoreni, oštri i lomljivi predmeti sklonjeni, kablovi obezbeđeni, a nameštaj pomeren tako da se smanji rizik od povreda.

Ipak, postoje situacije kada je neophodna lekarska procena. Ako se mesečarenje prvi put javi nakon dvanaeste godine, ako se ponavlja svake noći ili više puta u toku noći, ili ako dete tokom epizode pada, udara se i može se ozbiljno povrediti, potrebno je obratiti se stručnjaku. Posebnu pažnju zahtevaju simptomi kao što su neuobičajeni pokreti, prevrtanje očima ili povrede jezika, piše "RBK Lajf".

Pitanje sna je podjednako važno i za odrasle. Somnolog Aleksandar Kalinkin navodi da ne postoji univerzalnih "obaveznih" osam sati, već da se normalan raspon kreće između sedam i devet sati sna. Kao donja granica navodi se šest, a kao gornja deset sati, ali odstupanja izvan tog okvira mogu povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara i dijabetesa.