Kako radna nedelja od 4 dana menja budućnost tržišta rada

Prelazak na četiri radna dana bez smanjenja plate donosi vidljive benefite, prema istraživanju zaposlenih u 141 kompaniji u Australiji, Novom Zelandu, Sjedinjenim Državama, Kanadi, Irskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Nakon šest meseci testiranja, većina učesnika prijavila je veće zadovoljstvo poslom i poboljšanje mentalnog zdravlja, a više od 90 odsto kompanija odlučilo je da zadrži novi režim rada.

Pre početka eksperimenta, kompanije su imale osam nedelja da reorganizuju poslovanje tako da zadrže 100 odsto produktivnosti uz 80 odsto radnog vremena. To je značilo skraćivanje i ukidanje nepotrebnih sastanaka i efikasniju organizaciju rada, a podaci pokazuju da "manje vreme" nije značilo "manje rezultata". Ova pozitivna promena je zabeležena širom sveta.

Uticaj četvorodnevne radne nedelje u svetu

Na primer, Japan je u aprilu 2025. godine skratio radnu nedelju državnim službenicima u Tokiju, kao deo borbe protiv pada nataliteta i problema prekomernog rada. U zemlji je zaposleno 55 odsto žena, dok muškarci čine 72 odsto radne snage, što ukazuje na rodnu neravnotežu koju vlasti pokušavaju da ublaže fleksibilnijim radnim modelima. Takvi projekti pokazali su da je produktivnost po zaposlenom porasla za 40 odsto, potrošnja energije je smanjena za 23 odsto, a 94 odsto radnika izrazilo je zadovoljstvo novim modelom.

Novi Zeland je testirao skraćeno radno vreme uz zadržavanje 100 odsto plate tokom 18 meseci, a kao rezultat je došlo do rasta prihoda i smanjenja izostajanja sa posla za 34 odsto, uz povećano angažovanje zaposlenih. Čile je 2024. godine započeo zakonsku tranziciju sa 45 na 40 radnih sati nedeljno, uz faznu primenu do 2028. godine i obavezu da se plate ne smanjuju. 

U Južnoj Africi je 2023. godine sproveden je sličan projekat u 29 kompanija. Radna nedelja je skraćena za oko 12 odsto, a produktivnost je ostala na 100 odsto. Kompanije su prijavile smanjenje stresa, sagorevanja (burnauta) i bolovanja.

U Nemačkoj je početkom 2024. godine 45 organizacija učestvovalo u šestomesečnom testiranju - više od 70 odsto učesnika izrazilo je želju da nastavi sa četvorodnevnim modelom, dok su neke kompanije već prešle na trajnu primenu.

Ograničenja i izazovi

Ipak, četvorodnevna radna nedelja nije univerzalno rešenje. U sektorima kao što su zdravstvo, transport i logistika, gde je potrebna dostupnost 24 sata dnevno, primena ovog modela je složena. Postoji i rizik od rasta troškova, posebno ako je neophodno angažovati dodatnu radnu snagu ili plaćati prekovremeni rad.

Nisu ni svi zaposleni spremni za ovakvu promenu - deo radnika preferira stabilnost klasične petodnevne nedelje ili dodatnu zaradu kroz prekovremeni rad.

Šta je sa Rusijom

U Rusiji se o četvorodnevnoj radnoj nedelji raspravlja godinama, ali stavovi javnosti i dalje su podeljeni. Istraživanje sprovedeno 2025. godine na uzorku od skoro 11.000 ljudi pokazalo je da 23,9 odsto ispitanika veruje da je ovaj model neizbežan u bliskoj budućnosti, dok 25,9 odsto smatra da je moguć, ali samo u pojedinim sektorima.

Čak 41,7 odsto navodi četvorodnevni model kao idealan, a ukupna podrška njegovom uvođenju dostiže 49 odsto. Podrška je najizraženija među mlađima - 55 odsto građana mlađih od 34 godine podržava ovu ideju, u odnosu na 39 odsto starijih, prenosi "RBK Trend".