Magazin
Naučnici razvili revolucionarni model za merenje uticaja klimatskih promena na planetu
Predstavljeno je matematičko rešenje koje omogućava preciznije merenje stvarnog uticaja klimatskih promena na ekstremne vremenske prilike. Nova metoda takođe olakšava utvrđivanje odgovornosti aktera sa intenzivnim emisijama - bilo da su u pitanju države ili kompanije - koji doprinose porastu klimatskih rizika i štete.
Nov način merenja uticaja klimatskih promena omogućava izračunavanje učestalosti, trajanja, intenziteta i prostornog obima ekstremnih događaja poput toplotnih talasa, poplava i suša. Ako za određeno područje postoje dugoročni klimatski podaci, razvoj takozvanih metrika klimatskih opasnosti može se pratiti iz godine u godinu i iz decenije u deceniju, a upravo ta kontinuirana analiza omogućava da se sa mnogo većom sigurnošću utvrdi koliko je ljudski faktor doprineo rastu ekstremnih pojava.
Kako se Evropa zagreva
Naučnici su novi model primenili na podatke o dnevnim maksimalnim temperaturama od 1961. do 2024. godine, analizirajući promene u ekstremnim toplotnim događajima u Austriji i širom Evrope. Kao prag za "ekstremno" uzeta je temperatura koja premašuje jedan procenat najviših dnevnih vrednosti zabeleženih u periodu od 1961. do 1990. godine. U Austriji taj prag iznosi 30 stepeni Celzijusa, u južnoj Španiji više od 35 stepeni Celzijusa, dok je u Finskoj oko 25 stepeni Celzijusa.
Rezultati pokazuju da se ukupna ekstremnost vrućine u Austriji i većem delu Centralne i Južne Evrope povećala približno deset puta u periodu od 2010. do 2024. godine u odnosu na period od 1961. do 1990. godine. Ovo povećanje daleko prevazilazi prirodnu varijabilnost klime i predstavlja jasan dokaz uticaja klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem - i to u meri koja je iznenadila istraživače.
Ljudska i ekonomska cena
Posledice klimatskih promena su već vidljive - prošlog leta hiljade smrtnih slučajeva širom Evrope dovedene su u vezu sa ekstremnim vrućinama, dok su temperature u mnogim delovima kontinenta dostizale 40 stepeni Celzijusa, a brojne zemlje su se suočile sa ozbiljnom sušom.
Istraživanje sprovedeno na 854 evropska grada pokazalo je da su klimatske promene odgovorne za 68 odsto od procenjenih 24.400 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom tokom tog perioda. Prema analizi, globalno zagrevanje je podiglo temperature i do 3,6 stepeni Celzijusa, što je značajno pojačalo rizik po zdravlje stanovništva.
Ekstremni vremenski uslovi tokom leta 2025. godine izazvali su i direktne ekonomske gubitke od najmanje 43 milijarde evra. Procenjuje se da bi ukupni troškovi mogli dostići 126 milijardi evra do 2029. godine, prenosi "Juronjuz".
Autori napominju da ove procene ne uzimaju u obzir složene i kumulativne efekte kada se ekstremni događaji javljaju istovremeno - na primer, kada toplotni talas i suša pogode isti region u isto vreme. Upravo tu novi model dobija na značaju: On omogućava da se takvi scenariji preciznije izmere, kao i da se jasnije pokaže koliko klimatske promene već sada menjaju našu realnost.
Live
