Magazin
Dobra koncentracija može povećati vašu produktivnost za 40 minuta dnevno
Ima dana kada sa lakoćom završimo sve obaveze koje smo planirali, pa čak i više od toga - ali ima i onih teških, kada čak i sastavljanje jednostavnog imejla iziskuje veliki napor. Nauka je sada precizno izmerila koliko ta razlika u mentalnoj oštrini može da nam uspori radni tempo, a koliko da doprinese produktivnosti.
Dobar deo našeg radnog učinka zavisi od toga da li nam je um bistar ili zamagljen, što je potvrdila nova studija kanadskih naučnika. Otkrili su da vrhunski mentalni kapacitet, kognitivna svežina i dobra koncentracija mogu da nam pojačaju nivo energije za uspešno obavljanje posla, dok pad mentalne oštrine može da nam ga značajno uskrati.
Vrhunska koncentracija može nam "pokloniti" i do dodatnih 40 minuta produktivnosti dnevno, dok nedostatak mentalog kapaciteta isto toliko "oduzima". To je glavni zaključak istraživanja koje pokazuje koliko se radni učinak menja kada nam mozak radi punom snagom.
Tim naučnika pratio je skoro 200 studenata tokom 12 nedelja, svakodnevno su im merili mentalnu bistrinu kroz kognitivne zadatke, a zatim beležili da li su ispunili ciljeve koje su sebi postavili tog dana. Učesnici nisu poređeni jedni s drugima, tako da su istraživači posmatrali koliko kod svakog pojedinca varira njegov jedinstveni učinak iz dana u dan. Zaključili su da oscilacije u mentalnoj spremnosti pogađaju sve, bez obzira na karakter ili organizacione navike.
Rezultati su se odnosili na sve svakodnevne obaveze - od pisanja radova do kuvanja večere. Zanimljivo je da osobine poput savesnosti ili samokontrole jesu važne za ukupan učinak, ali ne štite od dnevnih padova i uspona u mentalnoj formi. Drugim rečima - i najdisciplinovaniji imaju dane kada im "ništa ne ide".
Tehnički posmatrano, istraživači su analizirali jaz između namere i ponašanja, to jest razlika između onoga što planiramo i onoga što zaista uradimo. Taj jaz se širi ili sužava u zavisnosti od više faktora, a mentalna oštrina je jedan od najvažnijih.
Naravno, nije reč o jednostavnom uzročno-posledičnom efektu, jer uticaj mogu imati i stres, zdravstveno stanje, kao i spoljni pritisci. Ovi podaci daju naučnu potvrdu nečemu što većina nas intuitivno zna: Postoje dani kada smo potpuno "uključeni" i dani kada jedva održavamo koncentraciju (i to ne zato što smo "samo lenji").
Istraživači su takođe posmatrali kvalitet rasporeda spavanja, nivo ometanja i osećaj motivacije kod učesnika. Do izvesne mere, ove navike koji utiču na produktivnost možemo kontrolisati. Dovoljno sna, kao i izbegavanje dugotrajnog rada bez pauze i pokazali su se kao najkonkretniji faktori.
Buduće studije mogle bi da se bave širom demografskom kategorijom, kao i da preciznije prate mentalne performanse i završetak zadataka. Studije koje koriste eksperimentalniji pristup mogle bi da ispitaju da li navedene metode za poboljšanje kognitivnih performansi zaista utiču na to koliko se posla obavi, prenosi "Sajens alert".
Live
