Magazin
Poluostrvski okrug u Moskvi - zaboravljena sela prestonice
Malo je delova Moskve koji se mogu pohvaliti neobičnom geografijom kao što je Nagatinski Zaton. Ovaj kraj praktično leži na poluostrvu - sa tri strane okružen je rekom Moskvom, pa mnogi kažu da je to "polustrvo unutar megapolisa". On nije zanimljiv samo zbog svog položaja - ispod savremenih stambenih blokova i parkova krije se priča o nekadašnjim selima, carskim rezidencijama...Ovaj deo grada jedno od retkih mesta gde se može osetiti kako je Moskva rasla – od seoskih naseobina do megapolisa.
Nagatinski Zaton je deo Moskve koji ulazi u sastav Južnog okruga, a zbog ovog položaja jedan je od retkih delova Moskve gde se sa gotovo svake strane može videti reka, što je u gradu ove veličine prava retkost.
U sastav savremenog dela ulazi muzej-rezervat "Kolomensko", kao i park atrakcija "Ostrvo snova". Sa zapada je Nagatinski Zaton ograničen prospektom Andropova i njegova parna strana već pripada drugom delu koji se zove Nagatino-Sadovniki.
Jasno je da je istorija rejona pre svega povezana sa selom Nagatino, koje se ovde nekada nalazilo, ali posebna pažnja ipak ide Kolomenskom koje se nalazilo duž obale reke Moskve. Istoričari govore o tri moguće verzije porekla naziva sela. Prva nas upućuje na slovensku reč "kolo". Druga hipoteza ukazuje na reč finsko-ugarskog porekla "kolojmišče" u značenju "groblje".
Treća verzija kaže da u ga osnovali 1237. godine stanovnici Kolomne. Oni su stigli u ove krajeve bežeći od najezde hana Batija. Odnosno, preneli su naziv svoje domovine na novo mesto. Međutim, nijedna od hipoteza nije opšteprihvaćena. Zato poreklo naziva i dalje ostaje nejasno.
U dokumentima se Kolomensko prvi put pominje 1331. godine, i to u testamentu kneza Ivana Kalite. On je selo predao sinu, a ovaj zatim svom nasledniku. Kolomensko se prilično brzo razvijalo zahvaljujući povoljnom položaju na prometnom putu. Pored toga, selo je imalo važnu ulogu u borbi protiv tatarsko-mongolskog jarma. Kasnije je upravo iz Kolomenskog Ivan Grozni započeo svoj pohod na Kazanj.
Za vreme Ivana Groznog u Kolomenskom je sagrađena palata, a za vreme Mihaila Fjodoroviča Romanova ovde je podignuta nova raskošna građevina. Očev posao nastavio je i Aleksej Mihajlovič. To je bilo zdanje grandioznih razmera i neverovatne lepote za to vreme.
Dalje, Petar I je posećivao Kolomensko - proveo je izvesno vreme u detinjstvu, a takođe je svraćao u selo pre ulaska u grad posle Azovskih pohoda i Poltavske bitke. Poslednja predstavnica monarhije koja je često živela u Kolomenskom bila je Jelisaveta Petrovna. Katarina II je naredila da se stara palata sruši i da se nova podigne severno od crkve Vaznesenja. Ali već 1813. godine ona je demontirana.
Kasnije u Kolomenskom se pojavila još jedna palata - ovoga puta za Aleksandra I. Jedan od paviljona te građevine sačuvan je do danas. Nikolaj I je 1825. godine naredio da se ovde podigne nova palata. Planirano je da se gradi zajedno sa palatom. Ali ni taj projekat, kao ni kasniji iz 1859. godine, nisu realizovani. Kasnije, teritoriju su hteli da podele na letnjikovce i rasprodaju, da bi 1923. Kolomensko dobilo status muzeja-rezervata. Samo selo se očuvalo i u sovjetsko vreme, čak i posle pripajanja teritorije Moskvi.
Selo Djakovo pominje se još početkom 15. veka i dugo je bilo velikokneževski posed. U 17. veku ovde su uređeni vrtovi i bašte, sa voćem, povrćem i ribnjakom. Kasnije su seljaci uglavnom uzgajali krastavce i kupus, koje su isporučivali dvoru. Do danas su sačuvani crkva Usekovanja glave Jovana Preteče iz 16. veka.
Što se tiče sela Novinki, prvi put se pominje u 15. veku i bilo je poznato po povrtarstvu, posebno po uzgoju krompira za Moskvu. Kao i druga okolna sela, 1960. godine ušlo je u sastav Moskve.
Istorijska nepoznanica
Sa poreklom naziva sela Nagatino, istoričari se do danas nisu izborili. Prva hipoteza kaže da je povezan sa izrazom "na gati", odnosno močvarno mesto. Druga verzija nas upućuje na reč "nogata" - polovina ili četvrtina dirhema, arapske monete.
Pristalice treće hipoteze smatraju da je naziv mogao nastati od nadimka ili prezimena konkretne osobe. Četvrta verzija navodno poreklo navodi reč "nogatica", što je značilo odaja.
Prvo pominjanje u dokumentima potiče iz 1331. godine. Knez Ivan Kalita ga je zaveštao sinu, a ovaj zatim Vladimiru Serpuhovskom. Dalja istorija ponavlja sudbinu sela Djakova. Samo što je za vreme Pavla I zemlja prešla pod upravu Departmana udela, pa Nagatino nije bilo lična monarhova svojina kao susedno Kolomensko. Nagatino je već tada bilo veliko selo. Stanovnici su se uglavnom bavili uzgojem kupusa i krastavaca. Muškarci su povremeno prevozili led, sneg i pesak. Postoje pretpostavke da je ovde bila razvijena i brodogradnja i remont brodova zbog blizine reke.
Život na poluostrvu
Posle ulaska u sastav Moskve sva navedena sela postala su deo Proleterskog rejona. Kasnije je teritorija muzeja-rezervata "Kolomensko" pripala Krasnogvardejskom rejonu. Savremene granice formirane su posle administrativne reforme 1995. godine. Naziv Nagatinski Zaton upućuje ne samo na istoriju sela već i na prirodu - ovde postoji rečni zaliv koji se "uvlači" u obalu.
Zgrade se kreću od petospratnica do visokih zgrada, a ima i novih kompleksa. U dvorištima i na ulicama ima dosta zelenila. U rejonu se nalazi jedan od najlepših parkova Moskve - Kolomensko. U celini, Nagatinski Zaton deluje mirno i čak umirujuće i ovde se uopšte ne oseća prestonička užurbanost.
Live
