Magazin
Možete li zaista preživeti na Marsu? Šta kaže naučna fantastika, a šta nauka
Uz dovoljno inženjerske genijalnosti, malo hrabrosti i nekoliko kupola od stakla, Mars zaista može postati naš novi dom - to jest, tako to izgleda u naučnoj fantastici. Ipak, stvarnost bi bila manje romantična - od nedostatka kiseonika do uzgajanja hrane, stručnjaci objašnjavaju prepreke sa kojima bismo se suočili ako bismo pokušali da živimo na Crvenoj planeti.
Osnivanje kolonije na Marsu bilo bi veliko tehnološko dostignuće, ali pitanje je kako bi funkcionisao život u okruženju koje je po prirodi neprijateljsko. To ne bi bio "težak, ali izvodljiv" projekat, već sistem koji mora da radi bez greške.
Zato pitanje nije da li možemo da stignemo do Crvene planete, već da li bismo zaista mogli tamo da živimo dugoročno i održivo. Astrofizičari za portal "Spejs" ističu najveće zablude koje ljudi imaju vezano za naseljavanje Marsa:
Izgradićemo koloniju na površini planete
Prostrane kupole, staklenici pod otvorenim nebom i ljudi koji šetaju između njih kao u pustinjskom gradu budućnosti... To je slika koja se ljudima najčešće javlja kada zamišljaju život na Marsu, ali realnost bi bila sasvim drugačija - život bi se najverovatnije odvijao pod zemljom.
Da bi čovek mogao da stoji na Marsu bez svemirskog odela, potrebno je dramatično povećati atmosferski pritisak i stvoriti mešavinu gasova pogodnu za disanje. Trenutna atmosfera je suviše retka, a resursa na planeti verovatno nema dovoljno da se to promeni u razumnom vremenskom roku.
Površina je izložena i snažnom kosmičkom i solarnom zračenju, jer Mars nema globalno magnetno polje ni gustu atmosferu koja bi služila kao štit. Zato bi realna naselja verovatno bila zakopana ispod površine, u prirodnim lavinim tunelima ili prekrivena debelim slojevima marsovskog tla.
Mars je samo hladna pustinja
Temperature su možda neprijatne, ali izdržljive? Ne baš - atmosfera Marsa ima oko 1 odsto gustine Zemljine i sastoji se uglavnom od ugljen-dioksida. Nema dovoljno pritiska da bi ljudska pluća funkcionisala, niti kiseonika za disanje.
Prosečna temperatura iznosi oko minus 62 stepena Celzijusa, a noću može pasti i na minus 80 stepeni Celzijusa. Čak i da rešite problem vazduha, smrzavanje bi bilo izazov svaki izlazak na površinu zahtevao bi odelo sa sopstvenim sistemom za grejanje, snabdevanje kiseonikom i zaštitom od zračenja.
Slaba gravitacija bi bila prednost
Mnogi misle da bi slaba gravitacija donela osećaj slobode - koraci bi nam bili lakši, skokovi duži, ali zapravo bismo samo bili veoma slabi.
Gravitacija na Marsu iznosi oko 38 odsto Zemljine, a kratkoročno, čovek može da funkcioniše u takvim uslovima. Ipak, dugoročni efekti bi bili ozbiljni: Gubitak gustine kostiju, slabljenje mišića, promene u kardiovaskularnom sistemu i problemi sa ravnotežom su samo neki od efekata koji bi se javili. Svakodnevne intenzivne vežbe bile neophodne samo da bi se održalo osnovno zdravlje.
Uzgajanje hrane biće svakodnevna rutina
Marsovsko tlo sadrži perhlorate - toksične soli koje zahtevaju obradu pre bilo kakve upotrebe u poljoprivredi, tako da u zemlju biljke ne mogu da se zasade tek tako. Proizvodnja hrane verovatno bi se obavljala u zatvorenim sistemima, sa pažljivom kontrolom vode, svetlosti i hranljivih materija. Svaka kap vode morala bi da se reciklira i svaki sistem morao bi da ima rezervu, tako da bi proces bio vrlo zahtevan.
Live
