Mart 2026. godine: Mesec borbe protiv raka

Crna statistika kaže da je u Srbiji je tokom 2024. godine od svih malignih tumora obolelo 41.472 osoba - 21.793 muškaraca i 19.679 žena. Iste godine od raka je umrlo 20.314 osoba oba pola, 10.967 muškaraca i 9.347 žena.

Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.

Kakva je slika u svetu

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2020. godinu, registrovano oko 10 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora. Učestalost različitih lokalizacija u svetskim razmerama govori da su najzastupljeniji oblici raka u pogledu smrtnosti bili rak pluća, kolorektalni karcinom, rak jetre, rak želuca i dojke.

Obeležavanje Meseca borbe protiv raka uvek ima jedinstven cilj - da nas podseti, motiviše, pruži ideje i utvrdi u uverenju da je promena u životnom stilu moguća i delotvorna, pružajući na taj način dodatan podstrek aktivnostima u polju prevencije malignih bolesti u našoj zemlji.

Unapređenje životnog stila, sa ciljem dostizanja povoljnijih zdravstvenih ishoda i umanjenja rizika za razvoj određenih oboljenja, jasan je koncept sa kojim smo skoro svi upoznati - ipak, da li je jednostavno dostići i održati promene u navikama? Odgovor za svakog pojedinačno je različit, u zavisnosti od ličnih sklonosti, mogućnosti, kao i od vrste navike na koju želimo da utičemo. 

Svakako je važno razjasniti šta je to osnova za početak rada na unapređenju životnog stila, a sa druge strane, imati u vidu da je promena moguća i da su rezultati uvedene promene značajni i podržani brojnim naučnim istraživanjima u ovoj oblasti. Opet, uvek je važno naglasiti da je pre uvođenja promena u životnim navikama važno potražiti mišljenje stručnjaka i konsultovati se sa svojim lekarom. Različiti pristupi u promeni životnog stila često se temelje na zajedničkom imenitelju - postepenosti uvođenja promene. Na primer, uvođenje promene u ishrani podrazumevalo bi jasno definisanje ciljeva, poput smanjenja ili povećanja unosa određenih namirnica, i njihovo postepeno uvođenje na dnevnom, nedeljnom i mesečnom planu. Slično je i sa zdravom fizičkom aktivnošću - ideja da je bude više od trenutnog stanja, da bude strukturirana, takođe se može uvoditi postepeno, kroz povećanja od samo nekoliko minuta u trajanju na dnevnom nivou.

U narednim fazama promene, već dostignute rezultate u pogledu ishrane i fizičke aktivnosti, možemo obogatiti novim sadržajima - unosom zdravih namirnica koje prethodno nisu bile redovno zastupljene u ishrani npr. Sa druge strane, može se otpočeti i razmišljanje o vremenu provedenom u sedenju i njegovim ispunjavanjem nekom fizičkom aktivnošću. U kasnijim etapama promene, nakom što se osnovni ciljevi postignu i održe, mogu se postaviti pitanja i o smanjenju unosa nekih namirnica i pića od posebnog značaja - izvora dodatih šećera, zaslađenih i alkoholnih pića i sl.

Svakako da održanje promene može predstavljati izazov, i stoga je uvek važno vratiti se na početni i osnovni motiv za promenu.

Šta možemo da učinimo

Preventivne aktivnosti na polju sprečavanja nastanka malignih bolesti veoma su raznorodne, i predstavljaju ključni javnozdravstveni pristup u procesu kontrole malignih bolesti. Procene govore da se čak 40 odsto malignih bolesti može izbeći primenom intervencija u životnom stilu, a ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje, piše na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Prevencija i rano otrkivanje raka

Prevencija zauzima ključno mesto i naučna istraživanja dovela su do sledećih zaključaka:

• Čak 30-50 odsto malignih bolesti može se sprečiti izbegavanjem poznatih faktora rizika.

• Upotreba duvana je pojedinačno najznačajniji faktor rizika za razvoj malignih bolesti, koji se povezuje sa oko 22 odsto smrtnih slučajeva od raka u svetu.

• Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre.

• Prekomerna telesna težina i gojaznost povezuju se sa nastankom nekih tipova malignih bolesti (karcinom endometrijuma, dojke, debelog creva, prostate).

• Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.

• Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije - infekcije hepatitis B ili C virusom (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), humanim papiloma virusom (rak grlića materice) i Helicobacter pylori (rak želuca).