Laboratorijsko meso ili dehidrirani proizvodi: Čime će se hraniti prvi posetioci na Mesecu i Marsu

Postoji mišljenje da je ishrana kosmonauta idealan model i za običnog čoveka na Zemlji. Koliko je to tačno, s obzirom na to da u svemiru nema gravitacije i da su uslovi i fizička opterećenja drugačiji? 

Sukob ideja: Altman kaže da je Maskov plan da gradi AI centre podataka na Mesecu "precenjen"

Današnja svemirska ishrana - više kalorija, isti principi

S jedne strane, odsustvo gravitacije zaista utiče na fizičku aktivnost, ali s druge strane, svi kosmonauti to obavezno nadoknađuju svakodnevnim intenzivnim vežbanjem. U suprotnom, ako mišići atrofiraju, po povratku na Zemlju bilo bi im teško da se kreću.

Pored toga, kosmonauti obavljaju vanbrodske aktivnosti, izlaze u otvoreni svemir, što je veoma težak i energetski zahtevan posao. Zato je energetska vrednost njihove ishrane veća nego kod ljudi na Zemlji. Trenutno je dnevni obrok na Međunarodnoj svemirskoj stanici planiran na 3.000 kilokalorija, dok za ljude na Zemlji optimalan dnevni unos u proseku iznosi od 2.000 do 2.500 kilokalorija, kaže Jekaterina Burljajeva, rukovodilac laboratorije za ekstremalnu nutriciologiju i primenjene prehrambene tehnologije, za Komsomoljsku pravdu.

Osnovni principi ishrane ostaju isti - pravilan odnos proteina, masti i ugljenih hidrata. Međutim, u ishrani kosmonauta povećan je unos kalcijuma zbog smanjenja gustine kostiju u bestežinskom stanju, kao i vitamina D, jer usled nedostatka sunčeve svetlosti organizam ne može da ga sintetiše u dovoljnoj meri.

Glavni problem za Mars - trajnost i raznovrsnost

Prema rečima stručnjaka, struktura obroka za buduće misije ka Marsu u osnovi će ostati ista, ali će ključni izazov biti produžavanje roka trajanja namirnica.

Trenutno svemirska hrana traje najmanje 10-12 meseci, najčešće do dve godine. Za višegodišnje misije to nije dovoljno. Dodatno, nije dovoljno da hrana bude jestiva - mora da zadrži vitamine i hranljive materije tokom dugog skladištenja.

Asortiman se stalno proširuje a nedavno su u meni uvedena jela poput zelene čorbe, supe od šampinjona i voćne pločice od presovanog suvog voća.

Kod orbitalnih misija moguća je povremena dostava svežeg voća i povrća, mada se smatraju delikatesom na MKS. Kod višegodišnjih misija ka Marsu, takva opcija praktično ne postoji.

Pored nutritivne vrednosti, hrana ima i snažan psihološki značaj. Tokom dugotrajnog boravka u svemiru može doći do takozvane inverzije ukusa - namirnice koje su na Zemlji bile omiljene mogu postati odbojne i obrnuto.

Zbog ograničenja mase i zapremine tereta, većina svemirske hrane ostaće u formi dehidriranih proizvoda. U budućnosti se razmatraju i specijalizovane namirnice sa precizno definisanim hemijskim sastavom koje bi podržavale organizam u uslovima drugačije gravitacije, mada su uslovi na Marsu i dalje nedovoljno poznati.

Sintetička hrana nije realna opcija

Govoreći o ideji sintetičke hrane, Burljajeva smatra da je koncept takve hrana više utopija nego realna perspektiva. Iako je moguće sintetizovati protein i proizvoditi hranu na njegovoj osnovi, ona ističe da ništa ne može nastati ni iz čega - neophodne su sirovine koje imaju energetsku i hranljivu vrednost, da sadrži vitamine i mikroelemente. Zato svemirska hrana prolazi posebna testiranja. Pored toga, nauka još uvek ne poznaje u potpunosti sve uloge hranljivih materija u organizmu, pa suplementi i aditivi ne mogu u potpunosti zameniti raznovrsnu prirodnu ishranu.

Ćelijsko meso - više izazova nego što se misli

Kada je reč o ćelijskom mesu, naučnica ukazuje da je za njegov uzgoj neophodan hranljivi supstrat, koji bi takođe morao da se transportuje na drugu planetu. Ako se planiraju dugotrajna naselja, potrebna je i reprodukcija životinja, što podrazumeva hranu, prostor i kontrolu infekcija. Kada se sve sabere, postavlja se pitanje da li je praktičnije slati gotove dehodrirane proizvode koji zahtevaju samo vodu.

Zato, prema njenom mišljenju, prednost laboratorijski uzgojenog mesa u svemirskim uslovima nije tako očigledna kako se često predstavlja.

Šta savetuje ljudima na Zemlji

Iskustva iz svemirske nutriciologije, ističe Burljajeva, mogu biti korisna i na Zemlji. Ona preporučuje smanjenje unosa soli, šećera i masti, kontrolu telesne težine i usklađivanje energetskog unosa sa realnim potrebama organizma. Ukoliko to nije dovoljno, savetuje konsultaciju sa nutricionistom.

Svemirsku hranu možete da probate i na Zemlji

Postoji rasprostranjen mit da se kosmonauti hrane isključivo hranom iz tuba. U stvarnosti, proizvodi u tubama danas se koriste veoma retko. Veći deo svemirskog menija čine sublimirani (dehidrirani) proizvodi i konzerve.

Ova jela pripremaju se po jedinstvenim receptima, a svemirski kuvari imaju izuzetno visoke zahteve kada je reč o kvalitetu sirovina, receptima i tehnologiji pripreme. Zato je hrana za kosmonaute ne samo veoma ukusna, već i izuzetno zdrava.

Da biste je probali, ne morate biti kosmonaut. Kompletan svemirski program ishrane, izuzev nekoliko proizvoda, proizvodi se u Birjuljevskoj eksperimentalnoj fabrici u Moskvi.