Magazin
"Glečer sudnjeg dana" se sve brže topi: Postoji li šansa da sprečimo posledice
Na zapadnom Antarktiku nalazi se Tvejts, jedan od najnestabilnijih glečera na planeti, koji je zbog potencijalnih posledica porasta nivoa mora dobio nadimak "Glečer sudnjeg dana". Poslednjih godina topi se brže nego očekivano, a da bi to sprečili, naučnici predlažu radikalno rešenje koje, ako se realizuje, može biti jedan od najambicioznijih i najkontroverznijih geoinženjerskih projekata u ljudskoj istoriji.
Dok neki stručnjaci insistiraju na smanjenju emisije gasova staklene bašte kao jedinom održivom rešenju za sprečavanje topljenja glečera, drugi predlažu radikalan potez: Izgradnju ogromne podvodne "zavese", to jest barijere koja bi sprečila prodor tople okeanske vode do podnožja glečera.
Zašto je Tvejts toliko važan
Glečer pokriva oko 192.000 kvadratnih kilometara (površinu uporedivu sa Velikom Britanijom). Njegov kontakt sa okeanom proteže se na oko 120 kilometara, što ga čini jednim od ključnih "čepova" koji zadržavaju masivne ledene rezerve zapadnog Antarktika.
Problem je što se led topi odozdo - toplije duboke vode prodiru ispod glečera, ispunjavaju pukotine i ubrzavaju njegovo klizanje ka okeanu. Svake godine gubi oko 50 milijardi tona leda i već sada je odgovoran za približno četiri odsto globalnog porasta nivoa mora.
Ako bi se potpuno urušio, nivo mora porastao bi za oko 65 centimetara. To možda ne deluje dramatično na prvi pogled, ali svaki centimetar znači da je oko 6 miliona ljudi širom sveta izloženo riziku od priobalnih poplava, a grad Sankt Peterburg bi takođe bio pogođen. Još veći potencijalni rizik je moguća lančana reakcija koja bi mogla da destabilizuje čitav zapadnoantarktički ledeni pokrivač.
Ideja o "podvodnoj zavesi"
Jedan međunarodni tim istraživača predložio je ambiciozno rešenje: Postavljanje fleksibilne podvodne barijere na morskom dnu. Reč je o konstrukciji visokoj oko 150 metara i dugačkoj približno 80 kilometara, koja bi blokirala tople struje i usporila topljenje.
Cilj nije da se problem u potpunosti reši, već da se kupi vreme. Usporavanje procesa topljenja dalo bi dodatne decenije za prilagođavanje i planiranje sledećih koraka. Prva faza projekta podrazumevala bi trogodišnja testiranja i razvoj prototipa, dok bi puna izgradnja koštala desetine milijardi dolara, uz dodatne troškove održavanja svake godine.
Ipak, mnogi stručnjaci nemaju isti entuzijazam za ovakvu intervenciju. Antarktik okružuju neka od najsurovijih mora na planeti, što postavlja ozbiljna tehnička pitanja. Pored toga, ogromna barijera mogla bi da poremeti okeanske struje i lokalne ekosisteme, sa posledicama koje je teško predvideti. Zato kritičari upozoravaju da bi geoinženjering ovog obima mogao da stvori više problema nego što ih rešava, pišu "Argumenti i fakti".
Trka sa vremenom
U međuvremenu, naučnici pokušavaju da utvrde koliko brzo se situacija pogoršava. Nedavna istraživanja na samom glečeru donela su zabrinjavajuće podatke: Voda ispod leda je toplija i struje su snažnije nego što se ranije procenjivalo, što znači da bi topljenje moglo da napreduje brže nego što modeli predviđaju.
Sudbina podvodne barijere je za sada neizvesna, ali sigurno je da se Tvejts povlači ubrzanim tempom. Vreme će pokazati da li čovečanstvo može da uspori procese koje je samo pokrenulo - ili će se adaptacija na novu obalu sveta ipak pokazati kao jedina opcija.
Live
