Šah za pokojnika: Ruski naučnici u drevnoj grobnici pronašli društvenu igru od ovčijih kostiju

Sve je počelo u drevnoj Mesopotamiji u 4. milenijumu pre nove ere. Prema rečima donskih naučnika, upravo su tamo ljudi osmislili prvu društvenu igru sa tablom i figurama. Kasnije su putnici i doseljenici doneli ovu igru na Kavkaz, odakle je stigla do stepa pored reke Don.

"Migranti uručke kulture, prodrevši na Severni Kavkaz, doneli su sa sobom mesopotamske table ili 'kožne prostirke' sa 'iscrtanim poljima' i figurama za igru. Ubrzo se igra pojavila u stepama Istočne Evrope, a zatim postala poznata i u stepama basena Donjeg Dona", zaključili su arheolozi.

Pogrebni set za igru

U Aksajskom rejonu Rostovske oblasti arheolog Vera Larenok u jednom grobu, gde je čovek bio sahranjen po drevnom običaju na desnom boku, pronašla je kompletan set za igru.

Kod uzglavlja su stajala dva šiljasta krčaga, dva kremena kamena i kameni teg. Ispred lica pokojnika nalazila se kožna tabla za igranje. Bila je podeljena na dva dela sa pregradom u sredini, na kojoj je stajala figura čoveka na postolju.

Na tabli je pronađeno više od 50 koštanih figurica polukružnog oblika. Napravljene su od kostiju ovaca ili ovnova.

Put duše

Rekonstrukciju pravila ove drevne igre izveli su arheolozi koji smatraju da pronađeni set predstavlja dalekog prethodnika šaha. Prema njihovom mišljenju, igra nije bila puka zabava. Drevni ljudi verovali su da ona pomaže u određivanju sudbine čoveka posle smrti.

Polje za igranje simbolizovalo je životni put, a bacanje figurica pokazivalo je šta dušu očekuje u zagrobnom svetu. Slična verovanja postojala su i kod starih Egipćana, koji su scene igara prikazivali na zidovima grobnica.

Završetak igre odvijao se na malom polju. Pored nekoliko običnih figurica, postojala je i kugla sastavljena od dve poluloptaste figure. Verovatno se njenim pojavljivanjem i ‘kotrljanjem’ ka pokojniku označavao prelazak u drugi svet, navodi naučnik.

Retka antička grobnica otkrivena u Rostovskoj oblasti

U Rostovskoj oblasti arheolozi redovno otkrivaju drevne grobnice. Tokom ekspedicije 2025. godine otkrivena je retka grobnica iz antičkog perioda, koja datira iz prve četvrtine 3. veka pre nove ere.

Pokojnik (verovatno muškarac) bio je položen u pravougaonu grobnicu, glavom okrenut ka jugoistoku. Prateći predmeti obuhvatali su dve kasnoheraklejske amfore, stolnu amforu, pehar i krčag. Na jednoj amfori sačuvan je drevni žig sa podacima o proizvođaču. Posebnu vrednost ima krčag sa biljnim ornamentom - do sada u ovom regionu nije pronađen sličan primerak.

Konstrukcija grobnice takođe je zanimljiva: u uglovima jame bila su ukopana četiri drvena stuba. Arheolozi smatraju da su služili kao oslonac za drveni sarkofag, što ukazuje na visok društveni status pokojnika.