"Mladi ljudi - a pogotovo muškarci - danas provode manje vremena napolju nego zatvorenici. Kada pogledamo gde im nestaje vreme za prijatelje, vežbanje, crkvu, učenje, spavanje, vidimo da je onlajn svet sve zamenio. Možda je to kroz video igrice ili onlajn kladionice - ali većinom provode vreme na društvenim mrežama," rekao je profesor Univerziteta u Njujorku Skot Galovej za "Forčen".
Zabrinjavajući podaci pokazuju koliko zavisnost od društvenih mreža oduzima dragoceno vreme za lični razvoj i socijalizaciju. "Nažalost, one uglavnom mladim ljudima oduzimaju ono što je najvažnije u životu i što je ključ njihovog mentalnog zdravlja, a to su odnosi sa drugima," dodao je profesor.
Anketa iz 2025. godine pokazala je da odrasli iz generacije Zed u proseku provode manje od 49 minuta na otvorenom tokom radnih dana. Iako međunarodna uputstva zahtevaju najmanje sat vremena dnevne aktivnosti na svežem vazduhu za zatvorenike, mnogi mladi ne uspevaju da obezbede ni taj minimum za sebe. Glavni uzroci ovog trenda su digitalizacija, sedentarni način života i prepuni rasporedi, a posledice uključuju povećan stres, smanjen nivo vitamina D i slab imunitet.
Video-igre i AI kao zamena za stvarni život
Mladi od 15 do 17 godina u proseku provedu skoro 34 sata nedeljno pred ekranom, što je skoro pet sati dnevno, sedam dana u nedelji. Iako većina priznaje da igre imaju određene koristi, poput smanjenja stresa i opuštanja, rastući broj sati provedenih u igranju već predstavlja alarmantan signal. Prosečno vreme igranja pojačano je za tri i po sata nedeljno samo u jednoj godini, a veliki broj roditelja primećuje da deca igraju više puta dnevno, prenosi "Independent".
Osim toga, studije su pokazale da mladi pronalaze utehu i čak razvijaju bliske odnose sa AI četbotovima. Anketa sprovedena na više od 1.000 tinejdžera širom SAD otkrila je da više od 70 odsto njih barem jednom koristi AI kao digitalnog pomoćnika, dok oko polovine to čini redovno. Zabrinjavajuće je što trećina mladih smatra da su razgovori s AI podjednako ispunjavajući kao komunikacija sa stvarnim prijateljima, a nešto više od trećine radije deli važne teme sa AI nego sa ljudima.
Sa roditeljima na razgovore za posao
Posledice zavisnosti od onlajn sveta se ne vide samo u mentalnom zdravlju mladih, već i u njihovom odnosu prema određenim životnim izazovima koji zahtevaju socijalizaciju. Na primer, jedna studija je pokazala da je oko 20 odsto ispitanika imalo roditelja uz sebe tokom intervjua za posao - 15 odsto uživo, pet odsto onlajn.
Svako peto dete takođe priznaje da je roditelj kontaktirao potencijalnog poslodavca u njihovo ime. Stručnjaci upozoravaju da direktno učešće - prisustvo intervjuu ili pregovori umesto deteta - prelazi granice, što dovodi u pitanje sposobnost samostalnog rada.
Mala promena za velike rezultate
Iako su navedeni podaci uznemirujući, otkriveno je i da samo nedelju dana bez društvenih mreža može smanjiti depresiju, anksioznost i nesanicu. Svaki četvrti učesnik primetio je poboljšanje simptoma depresije, 16 odsto manje anksioznosti, a 15 odsto bolji san. To znači da postepeno smanjenje vremena provedenog u digitalnom svetu može imati vidljive koristi po mentalno zdravlje i doneti konkretnu razliku u blagostanju mladih.