Antička tajna dugovečnosti: Šta su otkrili grčki i rimski lekari pre dve hiljade godina

Grčki esejista Lukijan iz drugog veka nove ere beleži da su Grci i Rimljani slušali priče o dalekim narodima koji su, navodno, živeli i po tri veka. Posebno se pominju Seri, odnosno stanovnici dalekog istoka, za koje se govorilo da svoju dugovečnost duguju jednostavnom načinu života i činjenici da piju isključivo vodu. Pominjali su se i stanovnici Atosa, za koje se tvrdilo da žive i do 130 godina, kao i Haldejci, koji su, prema tim pričama, dugovečnost povezivali sa ishranom zasnovanom na ječmenom hlebu, za koji se verovalo da čuva vid i snagu.

Koliko god ove priče bile preterivanje ili mit, jedno je sigurno - želja za dugim i zdravim životom nije nova pojava, i u antici su ljudi pažljivo posmatrali navike onih koji su doživeli duboku starost.

Šta su primetili drevni lekari

Jedan od najpoznatijih antičkih lekara, Galen, koji je živeo od 129. do 216. godine nove ere, opisuje dvojicu ljudi koje je lično poznavao u Rimu, a koji su doživeli duboku starost. Prvi je bio gramatičar po imenu Telef, čovek koji je navodno doživeo stotu godinu. Prema Galenovom opisu, Telef je vodio veoma jednostavan i umeren način života. Jeo je tri puta dnevno, a njegov prvi obrok bio je izuzetno skroman: Kaša kuvana u vodi, uz dodatak meda.

Pet minuta više vežbanja i pola sata manje sedenja može značajno produžiti život

Ručak je imao nešto više raznovrsnosti - najpre bi pojeo povrće, a zatim ribu ili živinu. Uveče je obično jeo samo hleb natopljen vinom, razblaženo vodom. Njegove navike u vezi sa kupanjem bile su neobične - nije se kupao svakodnevno. Zimi je to činio samo dva puta mesečno, leti četiri puta, a u prelaznim sezonama tri puta mesečno. Danima kada se nije kupao, telo bi namazao maslinovim uljem.

Drugi primer koji Galen navodi bio je lekar po imenu Antioh, koji je živeo više od osamdeset godina, koji je takođe vodio prilično jednostavan život. Ujutru je najčešće jeo prepečen hleb sa medom. Za ručak je birao ribu, i to uglavnom onu ulovljenu u dubokom moru ili među stenama. Večera je bila lagana - kaša sa mešavinom sirćeta i meda ili ptica pripremljena sa vrlo jednostavnim sosom.

Osim ishrane, važan deo njegove svakodnevice bilo je kretanje. Svakog jutra išao je u šetnju. Ponekad bi se vozio kočijom, a ponekad bi ga sluge nosile u nosiljci kroz grad, što je u to vreme bio uobičajen način "kretanja" za uglednije građane. Galen je zapisao i da je Antioh redovno radio lagane vežbe prilagođene starijem dobu. 

Jednostavna pravila dugog života

Posmatrajući ove primere, Galen je primetio nekoliko zajedničkih navika koje su, po njegovom mišljenju, doprinosile dobrom zdravlju u poznim godinama, prenosi "Sajens alert".

I Telef i Antioh jeli su umereno, njihova ishrana bila je jednostavna i zasnivala se na žitaricama, hlebu, medu, ribi i živini, nije bilo prevelikih obroka niti složenih jela. Uz to, šetnje, lagane vežbe i umerena fizička aktivnost bili su deo njihove rutine, što je, po Galenovom mišljenju, pomoglo da im telo i čula ostanu očuvani i u poznim godinama. Iako je od antike prošlo skoro dve hiljade godina, zanimljivo je da neka od tih pravila deluju iznenađujuće savremeno.