"Pravi karakter čoveka se pokaže u pijanstvu", davno je tvrdio veliki komičar i glumac Čarli Čaplin.
Imajući u vidu podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, čini se da mnogi žele da pokažu svoju pravu prirodu, jer se evropljani smatraju najvećim konzumentima alkohola na svetu. Među vodećim evropskim zemljama sa najvećom potrošnjom alkohola po glavi stanovnika pre korone, 2019. godini, bile su Češka, Letonija, Moldavija i Nemačka. Tokom pomenute godine, čak 8,4 posto populacije starije od 15 godina, konzumiralo je alkohol svaki dan, prenosi "Juronjuz" (Euronews).
Ipak, postoje razlike u okviru zemalja Evrope u konzumaciji alkohola, ali jedan trend i dalje preovladava: muškarci piju više od žena. Najveće rodne razlike u konzumiranju alkohola su u Portugalu (33,4 posto muškaraca pije svakodnevno u odnosu na 9,7 posto žena) i Španiji (20,2 posto naspram 6,1 posto).
Zemlje u kojima se najmanje alkohola konzumira u Evropi su između ostalih Tadžikistan, Azerbejdžan i Turska. Nasuprot njima, unutar EU, nijedna država nema godišnju potrošnju po glavi stanovnika manju od pet litara čistog alkohola, u stvari, samo pet zemalja je ispod navedene: Italija, Malta, Hrvatska, Švedska i Holandija.
Evropljani puno piju, ali koliko često? Podaci pokazuju da kako ljudi stare, njihov dnevni unos alkohola se takođe povećava. Ljudi starosti između 15 i 24 godine su najmanja grupa u dnevnoj statistici onih koji piju (koji predstavljaju samo 1 posto), dok oni stariji od 75 godina češće piju piće svaki dan (16 posto). Međutim, u ovoj seniorskoj grupi je i najveći udeo ljudi koji uopšte ne konzumiraju alkohol ili ga nisu konzumirali u poslednjih 12 meseci (40,3 posto).
U EU, svakodnevno se pije u Portugaliji, čak petina stanovništva konzumira alkohol dnevno, a slede je Španija i Italija. Najmanji udeo onih koji svakodnevno piju je oko 1 odsto u Letoniji i Litvaniji. Na nedeljnom nivou najviše alkohola se konzumira u Holandiji, Luksemburgu i Belgiji.
U svim evropskim zemljama očigledno je manje žena nego muškaraca koji potežu za čašicom. Žene su najtrezvenije u Italiji, na Kipru i u Bugarskoj.
Međutim, nasuprot povremenom ispijanju alkohola u momentima proslava ili važnih događaja, postoje i epizode obilnog pijenja. Teška konzumacija se definiše kao unošenje više od otprilike šest standardnih alkoholnih pića u jednoj prilici. Skoro svaki peti Evropljanin (19 posto) prijavio je da je imao epizode obilnog konzumiranja alkohola najmanje jednom mesečno.
A najviše epizoda teškog pijanstva, najmanje jednom mesečno, javljali se se u Danskoj, Rumuniji, Luksemburgu, Nemačkoj i Belgiji. Zanimljivo je da su neke zemlje u kojima značajan udeo stanovništva pije alkohol svaki dan, kao što su Španija i Italija, veoma nisko rangirane na skali konzumiranja alkohola, tj. nemaju teška pijanstva.
Eurostat (generalni direktorat Evropske komisije sa sedištem u Luksemburgu), kaže da je redovna rizična konzumacija alkohola nesrazmerno češća među muškarcima.
Koliko pića je bezbedno
Ne postoji bezbedan nivo pijenja, prema SZO. Jedini način da se izbegnu štetni efekti alkohola je - da se ne pije. Međutim, vlade pojedinačnih zemalja su izdale smernice o niskorizičnoj potrošnji.
Kanađanima je, na primer, "Nacionalni centar za upotrebu supstanci i zavisnosti" izdao saopštenje da se ograniče na samo dva pića nedeljno. To je dramatičan rez u odnosu na prethodnu preporuku koja je dozvoljavala 10 pića nedeljno za žene i 15 pića nedeljno za muškarce.
Evropa je popustljivija od Kanade, a smernice su relativno slične od zemlje do zemlje EU. Belgija, na primer, kaže da je ograničenje 21 standardna čaša nedeljno za muškarca i 14 za ženu, bilo da su to pola litre piva ili male čaše vina.
Irska, međutim, savetuje najviše 17 standardnih nedeljnih pića za muškarce i 11 za žene.
Luksemburg i Kipar savetuju da se daje prednost vinu i pivu u odnosu na žestoka pića. Norveška kaže da alkohol ne bi trebalo da prelazi 5 odsto vašeg ukupnog kalorijskog unosa.
Konzumacija određene količine alkohola, povezana je i sa konstitucijom. Budući da žene imaju manje vode u telu od muškaraca slične telesne težine, one različito apsorbuju i metabolišu alkohol. To znači da, generalno, žene imaju veću koncentraciju alkohola u krvi nakon uzimanja jednake količine alkohola kao muškarac.
Pijenje je takođe povezano sa nebezbednim psihološkim i socijalnim posledicama, uključujući druge supstance i nezaštićeni seks, koji igraju značajnu ulogu u prenošenju bolesti, kao što su HIV i virusni hepatitis.
SZO iznosi podatke da je alkohol u 30 posto slučajeva doveo do smrtnih slučajeva od nenamernih povreda, kao što su utapanje i saobraćajne nesreće, i sa 39 posto smrtnih slučajeva od namernih povreda, kao što su samoubistva i ubistva. Procenjuje se da alkohol izaziva skoro milion smrtnih slučajeva godišnje širom evropskog regiona i 3 miliona smrti širom sveta.