Druga trudnoća ostavlja drugačiji trag na mozgu od prve, pokazuje novo istraživanje

Majčinstvo ne menja samo telo, već i mozak - a čini se da se on pri svakoj trudnoći prilagođava na nov način. Otkriveno je da druga trudnoća ne predstavlja prosto "ponavljanje" prve, već donosi sopstvene, specifične promene u strukturi i funkcionisanju mozga.

Istraživači sa Univerzitetskog medicinskog centra u Amsterdamu pratili su kako se mozak menja kod žena koje čekaju drugo dete i uporedili te nalaze sa ženama koje su prvi put trudne, kao i sa onima koje nikada nisu rađale. Rezultati sugerišu da mozak tokom druge trudnoće prolazi kroz neku vrstu dodatnog "finog podešavanja", kao da se priprema za nov porodični život, to jest brigu o više od jednog deteta.

Tim je analizirao snimke mozga 30 žena pre i posle druge trudnoće, a te podatke uporedio je sa snimcima 40 žena koje su prošle kroz prvu trudnoću, kao i sa istim brojem žena koje nikada nisu bile trudne. Pokazalo se da i druga trudnoća dovodi do promena u takozvanoj mreži podrazumevanog režima rada mozga - sistemu koji je povezan sa samorefleksijom, empatijom i društvenim interakcijama. Ipak, te promene nisu bile tako izražene kao tokom prve trudnoće.

S druge strane, kod žena koje su rađale drugo dete najveće promene primećene su u delovima mozga zaduženim za obradu vizuelnih i zvučnih informacija, kao i za usmeravanje pažnje. Naučnici smatraju da bi upravo takav "naoštren" mozak mogao da pomogne majkama da lakše reaguju na različite stimuluse iz okruženja - što je posebno važno kada se brinu o više dece istovremeno.

Još jedan zanimljiv nalaz odnosi se na sivu masu mozga. I u prvoj i u drugoj trudnoći primećeno je njeno smanjenje, ali istraživači naglašavaju da to nije znak propadanja mozga. Naprotiv, smatra se da je reč o povećanoj neuroplastičnosti - sposobnosti mozga da se reorganizuje i prilagodi novim ulogama. 

Druga trudnoća izgleda kao kombinacija već poznatih promena iz prve i dodatnih prilagođavanja koja su možda potrebna kada se porodica proširuje. Mozak, drugim rečima, ne počinje od nule, već nadograđuje već postojeće mehanizme.

Snimanje mozga nije vršeno tokom same trudnoće, a broj ispitanica bio je ograničen, pa su potrebna dodatna istraživanja kako bi se bolje razumelo kako se ove promene razvijaju i da li na njih utiču faktori kao što su godine majke, prenosi "Sajens alert".

Ipak, rezultati već sada otvaraju važna pitanja o tome kako se mozak prilagođava majčinstvu. Bolje razumevanje ovih procesa moglo bi u budućnosti da pomogne lekarima da ranije prepoznaju psihološke promene kod majki i da im pruže adekvatniju podršku.