Svet kosmonautike danas je nezamisliv bez dva simbolična imena - Jurija Gagarina, prvog čoveka u svemiru, kao i Valentine Tereškove, prve žene koja je osvojila orbitu. Njihovi letovi označili su novu eru u istraživanju kosmosa i pokazali koliko je sovjetski svemirski program bio napredan.
Od tekstilne fabrike do kosmičkog programa
Tereškova je rođena u Jaroslavskoj oblasti, u radničkoj porodici. Njen otac bio je traktorista, a majka je radila u tekstilnoj fabrici. Sa samo 17 godina i sama je počela da radi u fabrici, ali je slobodno vreme koristila za hobi koji će joj promeniti život - padobranstvo.
Njena ljubav prema letenju pokazala se kao ključni faktor kada je nakon Gagarinovog istorijskog leta 1961. godine glavni konstruktor sovjetskog svemirskog programa, Sergej Koroljov, predložio da se u program uključe i žene. Godinu dana kasnije započeta je selekcija dobrovoljki koje bi mogle da postanu kosmonautkinje.
Za program je stiglo oko 800 prijava, ali je nakon strogih psihofizičkih testova u finalni krug ušlo samo pet kandidatkinja. Sve su morale da ispune stroge uslove: Da budu mlađe od 30 godina, niže od 170 centimetara i lakše od 70 kilograma.
Kandidatkinje su prolazile kroz izuzetno teške testove izdržljivosti. Trenirale su u termokamerama na temperaturi od čak 70 stepeni Celzijusa uz oko 30 odsto vlažnosti vazduha, a po deset dana provodile su zatvorene u takozvanim surdokamerama - potpuno izolovanim "gluvim sobama" koje su služile za testiranje psihološke izdržljivosti u uslovima potpune samoće.
Iako su sve imale odlične rezultate u sportu ili avijaciji, na kraju je izbor pao upravo na Valentinu Tereškovu.
Tajna misija o kojoj ni porodica nije znala
Ime prve žene kosmonauta dugo je držano u strogoj tajnosti, a čak ni sama Tereškova nije odmah znala da je upravo ona izabrana za istorijski let, a porodici nije smela da kaže šta se sprema.
Na dan lansiranja roditeljima je rekla da ide na takmičenje u padobranstvu, dok su pravu vest - da je njihova ćerka poletela u svemir - saznali tek preko radija.
"Ja sam Čajka. Kako me čujete?"
Istorijski let je poleteo sa kosmodroma Bajkonur, a Tereškova je bila u svemirskoj letelici "Vostok-6", samo dva dana nakon lansiranja "Vostoka-5" sa kosmonautom Valerijem Bikovskim. Naučnici su tokom misije upoređivali podatke sa oba broda kako bi ispitali kako svemirski let utiče na muškarce i žene.
Nedugo nakon poletanja iz orbite se začuo njen glas: "Ja sam Čajka. Kako me čujete? Prijem!"
Kodirano ime "Čajka" izabrano je u poslednjem trenutku. Prvobitni predlog bio je "Berjoza", ali je promenjen jer se "Čajka" lakše prenosila Morzeovom azbukom.
Tokom misije Tereškova je u kosmosu provela 2 dana, 22 sata i 50 minuta. Za to vreme Zemlju je obletela 48 puta i prešla oko 1.971.000 kilometara. U kosmičkom dnevniku beležila je sve što se dešava tokom leta - od reakcija organizma na bestežinsko stanje do zapažanja o ponašanju letelice. Napravila je i brojne fotografije Zemlje koje su kasnije korišćene u proučavanju atmosfere.
Iako je tokom leta imala i ozbiljne mučnine, misiju je uspešno privela kraju. Njena slika emitovana je na televizijama širom Sovjetskog Saveza, a radio-veza je bila uspostavljena čak i sa kabinetom Nikite Hruščova.
Rekord koji je iznenadio Amerikance
U trenutku kada je poletela, Tereškova je imala samo 26 godina i bila je čak deset godina mlađa od najmlađeg američkog astronauta iz programa "Merkjuri 7".
Samo jednim letom provela je u svemiru više vremena nego svi američki astronauti tog programa zajedno, što je u to vreme predstavljalo snažan simbol tehnološke trke između dve supersile.
Nagrade i život posle misije
Tereškova je i kasnije ostala aktivna u javnom životu, a njen doprinos kosmonautici nastavio je da dobija priznanja i decenijama nakon istorijskog leta. Tako joj je 2023. godine predsednik Rusije Vladimir Putin uručio Orden Gagarina - nedavno ustanovljeno odlikovanje koje nosi ime prvog čoveka u svemiru. Tereškova je postala prva osoba koja je nagrađena ovim ordenom, dodeljenim za izuzetne zasluge u istraživanju kosmosa, hrabrost tokom istorijskog leta i njen dugogodišnji javni i međunarodni angažman.
Za podvig u kosmosu Valentina Tereškova dobila je oko 30 odlikovanja, među kojima i najviše sovjetske titule - zvanje Heroja Sovjetskog Saveza, kao i ordene Lenjina i Aleksandra Nevskog. Njen let ostao je jedan od najznačajnijih događaja u istoriji kosmonautike, a sama Tereškova postala je nacionalni i međunarodni simbol osvajanja svemira.
Nakon istorijske misije ostala je u svemirskom programu kao instruktor kosmonauta, prenoseći iskustvo novim generacijama. Godine 1969. diplomirala je na Vazduhoplovnoj inženjerskoj akademiji "Žukovski" i ponovo se kvalifikovala za svemirske letove. Ipak, u kosmos više nikada nije poletela: Posle tragične pogibije Jurija Gagarina sovjetski svemirski program nije želeo da rizikuje gubitak još jednog nacionalnog heroja.
U njenu čast jedan krater na Mesecu dobio je njeno ime, a "Čajka" je postao i naziv male planete pod brojem 1671, prenosi "Roskosmos".
Pored toga što je ostala upamćena kao prva žena u svemiru, Valentina Tereškova je tokom kasnijih decenija bila aktivna i u političkom životu Rusije, gde je obavljala funkciju poslanika u Državnoj dumi.