Svaki treći muškarac generacije Zed želi "poslušnu" ženu: Zašto su mladi sve konzervativniji

Iako se često smatra najliberalnijom generacijom do sada, deo mladih iz generacije Zed ima iznenađujuće tradicionalne stavove - naročito kada je reč o odnosima između muškaraca i žena. 

Globalna studija objavljena povodom Međunarodnog dana žena otkriva 31 odsto mladih muškaraca misli da muž "uvek treba da ima glavnu reč" - za poređenje, među pripadnicima generacije bejbi bumera (ljudi rođeni od 1946. do 1964. godine) takav stav deli tek oko 13 odsto ispitanika. 

U istraživanju, prema rečima istraživača iz Ipsosa i Globalnog instituta za liderstvo žena sa Kraljevskog koledža u Londonu, značajnu ulogu u ovim trendovima imaju i društvene mreže, jer algoritmi "nagrađuju" najoštrije i najkontroverznije poruke.

Na jednoj strani su influenseri koji promovišu tradicionalne modele muškosti, a na drugoj feministički protivpokreti - što često dovodi do sve izraženijih ekstremnih stavova. Otkriveno je i da muškarci neretko teže prihvataju situacije u kojima su žene veoma nezavisne ili zarađuju više od njih.

Podele i unutar same generacije

Iako se često govori o jazu između starih i mladih, ovo istraživanje pokazuje da podele postoje i unutar same generacije Zed - pre svega između muškaraca i žena. Samo 18 odsto mladih žena smatra da bi žena trebalo da bude poslušna mužu, dok je među ženama iz generacije bejbi bumera taj procenat još manji (šest odsto).

Stručnjaci ističu i da se kod generacije Zed često prepliću moderni i tradicionalni stavovi, kao i da je to generacija koja najčešće smatra da su uspešne i karijerno ostvarene žene privlačne, ali istovremeno mnogi od njih veruju da žena ne bi trebalo da deluje previše nezavisno.

Muškost pod pritiskom

Slične kontradikcije vidljive su i kada je reč o seksualnosti i predstavama o muškosti. Oko 21 odsto mladih muškaraca smatra da "prava žena" ne bi trebalo da napravi prvi korak u vezi. Među bejbi bumerima taj stav deli samo sedam odsto ispitanika, a iz generacije Zed ga podržava 12 odsto žena.

Istovremeno, mnogi mladi muškarci osećaju snažan pritisak kada je reč o tome kako bi "pravi muškarac" trebalo da se ponaša. Tri od deset ispitanika smatra da prijateljima ne bi trebalo da kažu "volim te", dok 43 odsto veruje da muškarci moraju da deluju fizički snažno i nepokolebljivo. Još jedan zabrinjavajući podatak je da čak 21 odsto mladih muškaraca misli i da su očevi koji aktivno učestvuju u brizi o deci "manje muževni", dok među bejbi bumerima taj procenat iznosi osam odsto.

Kako mladi vide ravnopravnost

Većina mladih muškaraca veruje da je pitanje rodne ravnopravnosti u velikoj meri već rešeno. Čak 61 odsto njih smatra da je učinjeno dovoljno kada je reč o ravnopravnosti polova, a 57 odsto čak veruje da su danas zapravo muškarci ti koji se suočavaju sa diskriminacijom.

U isto vreme, optimizam mladih muškaraca u pogledu budućnosti opada. U odnosu na prethodnu godinu pao je za pet procentnih poena, te sada iznosi 40 odsto. Kod mladih žena situacija je drugačija: 55 odsto njih smatra da žene danas u njihovoj zemlji žive bolje nego u generaciji njihovih majki, a nivo optimizma ostao je stabilan.

Između ličnih stavova i društvenih očekivanja

Pojedini analitičari smatraju da uticajne ličnosti i političari često koriste nezadovoljstvo mladih muškaraca i podstiču narativ da je nova generacija "oduzela" muškarcima nekadašnji položaj. U takvim porukama muškarci se ohrabruju da ponovo naglase svoju dominaciju i tradicionalne uloge zaštitnika i hranitelja.

Istovremeno, mnogi mladi na društvenim mrežama prihvataju stavove koje tamo viđaju, često bez dubljeg razumevanja šta zapravo znače.

Mladići su stalno izloženi porukama koje promovišu određenu sliku muškosti - da se sreća meri bogatstvom, automobilima, devojkama i fizičkom snagom. Slično tome, i devojkama se često šalje poruka da je put do sreće povratak tradicionalnoj ideji ženstvenosti i pokornosti.

Deo problema leži u raskoraku između onoga što ljudi lično misle i onoga što veruju da društvo od njih očekuje. Na primer, samo 17 odsto ispitanika zaista veruje da žene pre svega treba da brinu o drugima, ali čak 35 odsto smatra da društvo upravo to očekuje. Istraživači upozoravaju da je taj jaz zabrinjavajući, jer mnogi ljudi osećaju pritisak društvenih normi koje u stvarnosti ne odražavaju ono u šta većina zaista veruje.

Rezultati takođe pokazuju da se generacija Zed nalazi usred novog preispitivanja rodnih uloga, zbog čega se unutar ove generacije prepliću suprotstavljeni stavovi. Studija zato ukazuje na potrebu za širom društvenom raspravom o ravnopravnosti i rodnim ulogama. S jedne strane mladi sve češće govore o slobodi, raznolikosti i ravnopravnosti, dok su s druge strane tradicionalne predstave o muškim i ženskim ulogama i dalje snažno prisutne, prenosi Bi-Bi-SI.