Kako se Rusi nose sa usamljenošću - i zašto je neki svesno biraju

Oko trećina Rusa - tačnije 32 odsto - beži od usamljenosti tako što gledaju filmove i TV serije, pokazalo je istraživanje jednog ruskog onlajn servisa za psihoterapiju. U anketi je učestvovalo nekoliko hiljada ljudi starosti od osamnaest do pedeset pet godina, što pokazuje da ispitanici različitih generacija koriste vrlo slične načine da se izbore sa usamljenošću.

Dvostruki pogled na usamljenost

Rezultati pokazuju da Rusi usamljenost vide na dva načina. S jedne strane, ona im omogućava samousavršavanje - pomaže da bolje razumeju sebe (59 odsto), da naprave pauzu od spoljašnjeg sveta (48 odsto) i da se fokusiraju na lične stvari (47 odsto). S druge strane, mnogi usamljenost doživljavaju i kao nešto štetno, jer čini ljude manje društvenim (36 odsto) i smanjuje životno iskustvo (34 odsto).

Začarani krug skrolovanja: Mobilni telefoni pojačavaju osećaj otuđenosti, upozoravaju naučnici

Razlike u percepciji zavisile su od ličnosti, stavova prema životnim izazovima, sposobnosti kritičkog razmišljanja i komunikacije s drugima. Na kraju, način na koji doživljavamo usamljenost odražava i naš opšti pogled na život, naglašava se u studiji.

Čega se Rusi najviše plaše kada su sami

Samo 44 odsto Rusa spremno je da namerno prihvati samoću. Ispitanici najčešće strahuju od osećaja beznačajnosti (61 odsto) i strah da će manje vredeti u očima bližnjih (58 odsto). Najčešći metod za bekstvo od usamljenosti je gledanje TV serija i korišćenje društvenih mreža (32 odsto), dok 26 odsto bira rad ili učenje, a 19 odsto kućne poslove.

Stručnjaci kažu da ovi rezultati pokazuju određeni unutrašnji sukob - mnogi osećaju da im vreme nasamo može pomoći da bolje razumeju sebe, ali ih istovremeno plaši upravo ta tišina i suočavanje sa sopstvenim mislima.

Zbog toga mnogi pokušavaju da izbegnu osećaj usamljenosti tako što stalno nešto rade - gledaju serije, provode vreme na društvenim mrežama ili se preokupiraju obavezama. Iza takvog ponašanja često se ne krije samo umor ili potreba za odmorom, već i nelagodnost koja se javlja kada čovek ostane sam sa sobom.

Kada usamljenost postane svesni izbor

Ima i slučajeva kada Rusi žele samoću, ali samo u izuzetnim situacijama. Na primer, 53 odsto traži usamljenost kada je razočarana u druge, 51 odsto kada je razočarana u sebe, a 41 odsto kada je umorna od društvenih kontakata.

Stručnjaci ističu da samoća može biti korisna ako se koristi pametno, to jest pre nego što unutrašnji problemi postanu veći. Ona omogućava identifikovanje slabosti i blagovremeno pomaganje sebi ili traženje podrške, piše "RBK Lajf".

Prema ispitancima, 33 odsto smatra da zdravo prihvatanje i normalizacija usamljenosti može biti ostvareno provođenjem kvalitetnog vremena nasamo, a 26 odsto veruje da se to postiže radom na sopstvenom razmišljanju. Na kraju, istraživači tvrde da je samoća resurs koji, ako se pravilno koristi, može pomoći da sebe bolje razumemo i osetimo ravnotežu u životu.