Organi reda u Engleskoj razotkrili su slučaj prevare s bankomatima - naime kriminalna grupa delovala je u Lutonu i rumunskom Bakeu, a tokom 2024. godine podigla je više od 800.000 funti. Novac su podizali sa bankomata u brojnim gradovima, a ukupno je zabeleženo više od 3.000 transakcija.
Tokom pretresa, istražitelji su zaplenili oko 20 telefona i u njima je pronađen veliki broj podataka - prepiske, fotografije, video snimci, geolokacije, poruke i beleške. Obrada ovako velikog obima podataka obično traje mesecima.
Za analizu podataka policija je koristila sistem veštačke inteligencije Nectar a algoritam je preveo više od 100.000 poruka s rumunskog, analizirao fotografije i tekstove, uporedio kretanja osumnjičenih i napravio šeme njihovih veza. Sistem je automatski izdvajao poruke o bankomatima, novcu, drogi i oružju, i formirao interaktivne dijagrame veza između članova grupe. Policija navodi da je veštačka inteligencija otkrila oko 120 potencijalnih epizoda kriminalne aktivnosti.
Istražitelji su naglasili da bi obrada podataka bez AI trajala mesecima, a prevod prepiske koštao bi oko 30.000 funti. Takvo dugotrajno istraživanje moglo je dovesti do puštanja osumnjičenih uz kauciju i otežati njihovo procesuiranje.
Kao rezultat, izvršeni su hapšenja i šest osoba osuđeno je na kazne zatvora, a policija je istakla da su odluke donosili ljudi, dok je AI korišćen kao alat za ubrzavanje analize.
Kontekst i pretpostavke
U poslednje dve godine AI u policiji prestao je da bude eksperiment i tehnologije se koriste ne samo za analitičke procese, već i u svakodnevnom radu - od pripreme dokumenata do obrade digitalnih dokaza.
Veštačka inteligencija se u Americi već koristi za pisanje policijskih izveštaja, gde sistem Draft One pretvara audio snimke s kamera u nacrt izveštaja koji policajci potom pregledaju i uređuju. U Evropi se koristi AI za analizu velikih količina digitalnih dokaza, prepiski, slika i video snimaka, pri čemu postoje rizici vezani za kvalitet podataka i moguću algoritamsku pristrasnost.
Moguće posledice
AI izdvaja sumnjive delove, što može uticati na to gde će istražitelj prvo usmeriti pažnju. To povećava potrebu za proveravanjem rezultata: šta je algoritam tražio, zašto je izdvojio određene poruke i koliko često pravi greške. Što se ovakvi alati češće koriste, sve se više postavljaju pitanja o kontroli pristupa podacima, radu sa osetljivim informacijama i o tome ko i kako proverava zaključke AI, piše RBK.
Ako se istrage budu oslanjale na jedan sistem, policija će postepeno prilagođavati svoje procese - formate podataka, metode analize i obuku zaposlenih. Vremenom će biti sve teže prelaziti na drugi alat, jer to zahteva vreme, novac i podešavanje celokupnog rada. Kao posledica, bezbednosne strukture mogu postati zavisne ne samo od samog softvera, već i od kompanije dobavljača, njene cenovne politike, uslova ugovora, ažuriranja i tehničke podrške.