Davno skovana izreka - ti si ono što jedeš - potvrđena je istražovanjima više puta. Hrana koju jedemo ima veliki uticaj na to kako razmišljamo, osećamo se, lečimo i rastemo. U stvari, studije pokazuju da hranljive materije u hrani mogu bukvalno postati deo onoga što čini naš mozak. I kako se ispostavilo, ti hranljivi sastojci se ne nalaze u kolačima i čipsu. Većina lekara se slaže da ne postoji takva stvar kao što je "superhrana" i da najbolje zdravlje mozga dolazi iz različitih izbora zdrave hrane.
Međutim, svi lekari se slažu se da ono što se jede može imati negativne efekte na mozak. Tokom života, mozak prati svakodnevne operacije i aktivnosti i komunicira sa drugim organima, koordinirajući njihove funkcije. Hrana utiče na neurone, koji su glavne ćelije mozga.
Neuron može da prima i prenosi signale u različite delove tela. Poruke koje šalje mozak ne samo da omogućavaju obavljanje fizičkih zadataka kao što je kretanje, već pomažu i da se obavljaju kognitivni zadaci (razmišljanje, učenje, pamćenje, planiranje, zamišljanje, organizovanje i koncentracija). Ono što se jede, takođe može uticati na sposobnost veza između neurona da vremenom postanu jače ili slabije. Što je više veza između neurona, to bolje oni mogu da komuniciraju, a to znači da mozak možem bolje da uči, razmišlja i pamti. Ono što se jede može odrediti sastav i aktivnosti ćelija. Mozak je upravo preko ovih ćelija - neurona, povezan i sa crevima sa kojima komunicira. Hranu osećaju neuroni creva, koji zatim šalju signale da upozore mozak ukoliko ona nije odgovarajuća, pa nije iznenađujuće da nezdrava ishrana može izazvati probleme sa kognitivnim funkcijama kao što su pamćenje, učenje ili razmišljanje.
Ukoliko je konzumacija nezdrave hrane svakodnevna, može doći do toga da telo oslobađa previše hormona stresa koji izaziva upale. Ovakve upale su zaštitni biološki odgovor i jedan od načina na koji se telo bori protiv infekcija, povreda ili bolesti. Upala u hipokampusu (oblast mozga koji reguliše pamćenje) može negativno uticati na kognitivne sposobnosti, što otežava planiranje, fokusiranje ili pamćenje a može čak dovesti i do depresije.
U nezdravoj ishrani česta je veća konzumacija šećera, pre svega se misli na gazirana pića koja sadrže mnogo šećera. Kako bi izbegli ovoliku količinu šećera, nekada se ljudi okreću konzumaciji dijetalnih gaziranih pića koji sadrže veštačke zaslađivače. Većina veštačkih zaslađivača, kao što je to aspartam u dijetalnim gaziranim pićima, može da učini osobe razdražljivim ili anksioznim i može da izazove poremećaj sna.
Još jedna namirnica koja se često konzumira a može stvoriti veće probleme sa zdravljem, je konzumiranje trans-masti (veštačke masti koje se smatraju najgorom vrstom masti za jelo), jer mogu povećati rizik od kognitivnih problema, anksioznosti, pa čak i Alchajmerove bolesti. Trans-masti se mogu naći u margarinama, glazurama, grickalicama i keksićima i kupovnim kolačima. Naučnici su otkrili da ishrana sa visokim sadržajem ovih masti, može čak da odloži oporavak osobe koja pati od povrede mozga. Pored toga, potvrđeno je istraživanjima, da ishrana sa visokim sadržajem masti može izazvati upalu i u hipokampusu i u hipotalamusu (odgovoran je za kontrolu telesne težine, između ostalih funkcija, pa upala u ovom centru mozga, može naterati osobu da jede još više).
Nasuprot nezdravoj hrani, određena hrana može pomoći mozgu da pravilno funkcioniše. Komponente hrane kao što su Omega-3 masne kiseline, esencijalne hranljive materije, koje se moraju unositi ishranom jer ih ljudsko telo ne može proizvesti. Ishrana bogata ribljim uljem i Omega-3 masnim kiselinama može smanjiti rizik od određenih poremećaja mozga, kao što su Alchajmerova bolest ili depresija.
Kako hrana koju jedemo utiče na psihičko zdravlje
Serotonin (hormon sreće) pomaže u regulisanju sna i apetita, raspoloženja i boli. Pošto se oko 95 posto serotonina proizvodi u sistemu organa za varenje, koji je obložen sa sto miliona nervnih ćelija (neurona), ne pomaže samo da se hrana vari, već i utiče na emocije.
Mnoga istraživanja su upoređivala "tradicionalnu" ishranu, poput mediteranske i tradicionalne japanske, sa tipičnom "zapadnjačkom" ishranom, a dokazano je da je rizik od depresije 25 do 35 posto manji kod onih koji jedu tradicionalnu ishranu. Naučnici objašnjavaju ovu razliku velikom količinom povrća, voća, neprerađenih žitarica, ribe i morskih plodova i malim količinama nemasnog mesa i mlečnih proizvoda u tradicionalnoj kuhinji. Tradicionalne kuhinje takođe nemaju prerađenu i rafinisanu hranu i šećere, koji su osnovni deo "zapadnjačkog" obrasca ishrane. Pored toga, mnoge od ovih neprerađenih namirnica su fermentisane i deluju kao prirodni probiotici. Dobre bakterije ne utiču samo na ono što creva vare i apsorbuje, već i utiču na stepen upale u celom telu, kao i na raspoloženje i nivo energije, istraživanja svakodnevno dokazuju.