Kada zapravo počinje starenje? Za Ruse - tek posle šezdesete

Prvi izraženi klinički znaci starenja kod većine ljudi javljaju se nakon šeste decenije života, prema podacima ruskog Ministarstva zdravlja. 

"Kod nekih ljudi, bolesti povezane sa starenjem se manifestuju pre 60. godine, posebno ako su prisutni faktori rizika. Međutim, najčešće vidimo prve izražene kliničke manifestacije starenja nakon 60. godine, a njihova učestalost se nakon toga postepeno povećava", rekla je Olga Tkačova, glavni gerijatar ruskog Ministarstva zdravlja i direktor Ruskog istraživačko-kliničkog centra za gerontologiju pri univerzitetu "Pirogov".

Stručnjaci ističu da se u poznijim godinama često razvija i takozvani polimorbiditet - stanje u kojem osoba ima više hroničnih bolesti istovremeno. To se najčešće dešava između 75. i 80. godine života, a u tom periodu se češće javljaju i gerijatrijski sindromi, kao što su opšta krhkost organizma, problemi sa pamćenjem, padovi, kao i slabljenje sluha i vida.

Upravo u tim godinama kod mnogih ljudi počinje osetniji pad kvaliteta života, jer kombinacija zdravstvenih problema postepeno utiče na svakodnevno funkcionisanje, prenosi "RIA Novosti".

Ipak, stručnjaci naglašavaju da kalendarska starost nije uvek pouzdan pokazatelj stvarnog stanja organizma. Biološka starost može značajno da se razlikuje od broja godina u pasošu, jer na nju utiču genetika, životne navike, fizička aktivnost i opšte zdravstveno stanje.

Prekretnice starenja

Mnoga istraživanja pokazuju da se naše telo ne menja samo postepeno tokom života, već da postoje i periodi dramatičnih biomolekularnih promena. Studije koje su praćene kod ljudi starosti od 25 do 75 godina pokazuju da veliki broj molekula, proteina, RNK i mikrobioma - bakterija, virusa i gljivica u telu - doživljava značajne fluktuacije u određenim godinama. Najizraženije promene javljaju se upravo u 44. i 60. godini života.

Ove promene nisu vezane samo za ženski organizam i menopauzu, već utiču i na muškarce. U sredini četrdesetih, molekularne promene se odnose na metabolizam lipida, reakcije organizma na alkohol i kofein, kožu, mišiće i kardiovaskularni sistem. U šezdesetim godinama, promene se odnose na metabolizam ugljenih hidrata, imunitet, funkciju bubrega, kožu, mišiće i kardiovaskularni sistem.

Otkrića pokazuju da većina molekula (81 odsto) ne stare ravnomerno, već prolaze kroz nagle oscilacije u ovim ključnim godinama, što može objasniti pojavu iznenadnih i neočekivanih zdravstvenih problema, kao što su Alchajmerova bolest ili kardiovaskularne bolesti.

Stručnjaci preporučuju da se u ovim kritičnim periodima obrate posebna pažnja na zdravlje: Savetuju da povećamo fizičku aktivnost, kontrolišemo ishranu i ograničimo unos alkohola i kofeina. Svest o ovim biomolekularnim promenama može pomoći da starenjem i potencijalni zdravstvenim rizicima upravljamo mnogo efikasnije.