Kako će veštačka inteligencija promeniti naš život za 30 - 50 godina

Uticaj veštačke inteligencije u narednih 30 - 50 godina mogao bi biti uporediv sa uticajem interneta i digitalne transformacije u poslednje tri decenije. Za naredne 3 decenije  će upravljanje politikom, ekonomijom, biznisom i društvenim sistemima u velikoj meri preuzeti generacije koje su odrasle u digitalnom okruženju i navikle su da informacije dobijaju iz digitalnih kanala.

Ako čovečanstvo uspe da razvije jasna pravila i mehanizme koji će smanjiti rizike povezane sa veštačkom inteligencijom, svaka osoba bi u budućnosti mogla imati sopstvenog digitalnog asistenta, nešto bez čega će biti gotovo nemoguće funkcionisati, slično kao što je danas teško zamisliti život bez telefona.

Takav asistent bi komunicirao sa korisnikom preko različitih uređaja i platformi, pritom bi pamtio kompletnu istoriju interakcije sa vlasnikom i razumeo njegove navike, karakter, interesovanja i specifičnosti ponašanja.

Sukob ideja: Altman kaže da je Maskov plan da gradi AI centre podataka na Mesecu "precenjen"

Da bi veštačka inteligencija postala široko prisutna u društvu, stručna zajednica, država, obrazovni sistem i regulatorna tela moraju preduzeti korake kako bi društvo pripremili za korišćenje AI.

Stručnjaci i kompanije treba da osmisle praktične načine primene tehnologija u svakodnevnom životu. Države i regulatori moraju obezbediti bezbednost i zaštitu građana od potencijalnih rizika. Obrazovni sistem mora da se prilagodi novim uslovima, tako da ljude uči veštinama koje će biti potrebne u budućnosti i omogući im da se obrazuju tokom čitavog života. Filozofi i društveni teoretičari treba da razmotre kako će izgledati zajednički život ljudi i inteligentnih mašina.

Rizici AI

Veštačka inteligencija se često poredi sa nuklearnom energijom: može se koristiti i u mirne i u destruktivne svrhe. Kao što je atomska energija dovela do nuklearne bombe, tako i AI može postati sredstvo koje se zloupotrebljava.

Jedan od problema je generativna veštačka inteligencija koja može da proizvodi dipfejkove i druge vrste sadržaja u kojima je sve teže razlikovati istinu od laži.

Drugi rizik odnosi se na obrazovanje. Ako učenici dobijaju gotove odgovore od sistema veštačke inteligencije, obrazovanje može postati površno. Kao što se u nekim školama ne dozvoljava upotreba kalkulatora kako bi učenici naučili osnove matematike, tako je važno da ljudi razumeju fundamentalne principe. U suprotnom, ako tehnologija zakaže, čovek neće biti u stanju sam da reši problem.

Treći problem je mogućnost da AI generiše netačne informacije koje ljudi prihvataju kao činjenice. To nije samo problem same tehnologije već i podataka na kojima je obučena. Ako su ti podaci pogrešni ili pristrasni, sistem će proizvoditi rezultate sa greškama i iskrivljenim zaključcima. Jedan od načina da se ovaj problem ublaži jeste označavanje sadržaja koji je generisala veštačka inteligencija, smatraju stručnjaci.

AI na tržištu rada

Generativna veštačka inteligencija već sada može da proizvodi tekstove, slike, zvuk i druge vrste sadržaja. Zbog toga se već menjaju profesije kao što su marketing stručnjaci, dizajneri, prevodioci i radnici u kontakt centrima. Sve što je povezano sa korisničkom podrškom postepeno se transformiše pod uticajem AI, a taj trend će se u budućnosti samo ubrzavati, smatraju stručnjaci.

Istovremeno će se pojaviti nove profesije. Jedna od njih mogla bi biti "trener veštačke inteligencije", odnosno stručnjak koji obučava sisteme i tumači njihove odluke. Postojaće i stručnjaci koji će objašnjavati kako je AI došao do određenog rezultata i kako funkcioniše proces generacije ili predviđanja.

Neke postojeće profesije će se transformisati. Na primer, scenaristi i reditelji mogli bi više raditi na tome da AI sistemi deluju uverljivo, da pravilno reaguju i imitiraju ljudske emocije.

U kombinaciji sa robotikom, veštačka inteligencija će pre svega zameniti opasne i teške poslove, kao što su rad u rudnicima ili upravljanje teškim industrijskim vozilima. Pored toga, profesije koje sadrže veliki broj rutinskih zadataka, poput sekretarskih poslova, mogu nestati ili se radikalno promeniti. Čak će i programeri delimično osetiti promene u načinu rada.

S druge strane, naučnici verovatno neće biti zamenjeni. Oni će dobiti nove alate koji koriste AI za bržu analizu podataka, proveru i generisanje hipoteza. Međutim, sam kreativni proces naučnog otkrića, stvaranje nečeg potpuno novog, ostaje nešto što veštačka inteligencija teško može zameniti.

Slično važi i za menadžere na najvišim pozicijama koji se bave strateškim odlukama. Takođe postoji nada da profesija učitelja neće biti zamenjena, jer obrazovanje podrazumeva i vaspitnu i ljudsku dimenziju, iako će AI biti značajan pomoćnik.

Za koju profesiju se danas treba školovati da bi čovek bio tražen i za 30-50 godina

Biće neophodno da se ljudi stalno prilagođavaju i uče tokom čitavog života. Model gde kad se završi fakultet, zaposli i radi u istoj profesiji celog života i potom ide u penziju, verovatno više neće funkcionisati.

Što se tiče stručnjaka za veštačku inteligenciju, od njih će se u budućnosti očekivati dublje i fundamentalnije znanje. Pošto će mašine obavljati rutinske zadatke, ljudi će morati da razumeju kako sistemi funkcionišu iznutra i da umeju to da objasne.

Može li se sadržaj koji generiše AI smatrati stvaralaštvom i kome pripadaju prava na njega

Generativne neuronske mreže imaće snažan uticaj na umetnost i kulturu. Svi oblici umetnosti mogu se transformisati, a pojaviće se i novi žanrovi.

Međutim, postoje i problemi. Jedan od njih su autorska prava, jer je moguće praviti neograničen broj kopija dela poznatih umetnika ili generisati nove radove u njihovom stilu. To može ugroziti jedinstvenu individualnost koja karakteriše velike umetnike.

Problem ostaje u tome što se AI često obučava na podacima koji su prikupljeni bez pristanka autora ili korisnika. U budućnosti će kompanije koje razvijaju takve sisteme morati da traže dozvolu za korišćenje podataka i da obezbede zaštitu privatnosti. Ipak, dokazivanje da je neki konkretan sadržaj generisan uz pomoć spornih podataka moglo bi biti veoma teško.