Magazin
Tinejdžeri se sve više oslanjaju na AI za savete o ishrani i dijetama i to nosi velike rizike
Za ručak je pečena piletina, integralni pirinač, bareni brokoli, a za večeru je losos, slatki krompir i zelena salata začinjene samo maslinovim uljem. Naravno, svaka namirnica treba da bude manja od 120 grama, a ukupan dnevni unos oko 1.500 kalorija. Da li to zvuči kao dovoljno hrane za bilo kog petnaestogodišnjeg dečaka? Pa, upravo je to veštačka inteligencija preporučila jednom od njih.
Neretko, ako tinejdžer želi da smrša, velika je verovatnoća da će se obratiti platformama veštačke inteligencije za savet. Međutim, to može dovesti do problema, govore istraživanja.
Saveti koje dobijaju od veštačke inteligencije mogu podrazumevati unos kalorija i hranljivih materija znatno ispod dnevnih potreba, pokazuje novo istraživanje objavljeno u časopisu Frontiers in Nutrition. Ti planovi ishrane koje je generisala veštačka inteligencija za tinejdžere koji žele da smršaju imali su u proseku oko 700 kalorija manje dnevno nego što preporučuju nutricionisti, izjavila je glavna autorka studije.
Planovi su takođe pokazali značajna odstupanja kada je reč o proteinima, mastima i ugljenim hidratima.
Problem je posebno zabrinjava ako se ima u vidu koliko su pokušaji mršavljenja i upotreba veštačke inteligencije rasprostranjeni među tinejdžerima.
Prema jednom istraživanju, skoro 48 odsto tinejdžera uzrasta 16 i više godina izjavilo je da je pokušalo da smrša tokom prethodne godine. Istraživanja pokazuju da skoro dve trećine tinejdžera koristi čet-botove, dok je oko 30 odsto reklo da ih koristi svakodnevno. Zato nije iznenađujuće što adolescenti koriste čet-botove da nauče kako da drže dijetu.
"Iako ove tehnologije mogu biti korisne za opšte informacije, ne bi trebalo da zamene stručne savete, posebno kod dece i adolescenata čije su nutritivne potrebe specifične", kažu stručnjaci.
Premalo kalorija, pogrešni nutrijenti
Iako tinejdžeri koriste veštačku inteligenciju, istraživači, ali i javnost i dalje ne znaju mnogo o vrsti informacija koje mladi dobijaju od nje.
Da bi ispitali kvalitet nutritivnih informacija koje daju platforme veštačke inteligencije, istraživači su napravili četiri profila petnaestogodišnjaka: dva dečaka i dve devojčice, pri čemu je kod svakog pola jedan bio klasifikovan kao gojazan, a jedan kao prekomerno uhranjen na osnovu indeksa telesne mase (BMI), prema studiji.
Koristeći svaki od ovih profila, istraživači su od pet različitih modela veštačke inteligencije tražili trodnevni plan ishrane, polazeći od pretpostavke da profilisane osobe žele da smršaju, prenosi Si-En-En.
Planovi ishrane su zatim upoređeni sa preporukama nutricionista. Ne samo da su planovi koje je generisala veštačka inteligencija podrazumevali veći kalorijski deficit, već su nivoi proteina i masti bili znatno viši od preporučenih, dok su ugljeni hidrati bili mnogo niži.
"Za adolescente, koji se nalaze u ključnom periodu rasta i razvoja, ovakve neravnoteže mogu biti problematične ako se dugoročno poštuju", naglašavaju nutricionisti. Tinejdžeri treba da se fokusiraju na uravnotežene obroke, a ne samo na kalorije, kažu.
Rizici po rast i razvoj
Netačne smernice o tome šta treba jesti mogu predstavljati veliki problem za tinejdžere.
"Ako ne unose dovoljno hranljivih materija, to može značajno usporiti njihov rast na više nivoa, a u ekstremnim slučajevima dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica", pojašnjavaju stručnjaci.
Navode da su viđali ekstremne slučajeve u kojima su tinejdžeri, zbog stalnog kalorijskog deficita, morali na bolničko lečenje ili ozbiljne medicinske intervencije, jer su im bili ugroženi rad srca ili mozga.
Još jedna briga je da plan ishrane sa premalo kalorija ili netačnim preporukama za unos nutrijenata može podstaći poremećaje u ishrani.
"Neće svako ko pokušava da smrša razviti poremećaj u ishrani, ali značajan broj njih može usvojiti nezdrave navike kontrole težine, kao što su gladovanje, preskakanje obroka, povraćanje ili upotreba lekova za mršavljenje bez lekarskog nadzora".
Veštačka inteligencija ima ozbiljna ograničenja i često se oslanja na neproverene ili netačne informacije sa interneta i ne pravi razliku između naučno utemeljenih i sumnjivih izvora. Pored toga, ne pruža širi zdravstveni kontekst i uglavnom daje odgovore koji se slažu sa korisnikovim zahtevima, čak i kada oni nisu zdravi.
Zbog toga je važno pristupiti ovim informacijama sa velikom dozom skeptičnosti, proveriti ih kod stručnjaka i ne oslanjati se na AI, posebno kada je reč o ishrani i zdravlju tinejdžera.
Live
