Veštačka inteligencija polako, ali sigurno prelazi iz zone tehnoloških stručnjaka u svakodnevni rad gotovo svih profesija. Tehnologija koja je do juče bila rezervisana za programere i IT sektor danas postaje deo osnovnih poslovnih veština.
Veštačka inteligencija više nije ograničena na jednu industriju. Naprotiv, sve je prisutnija u različitim oblastima - od marketinga i upravljanja projektima do analitike i kreativnih poslova. U praksi, to znači da se od zaposlenih sve češće očekuje da koriste AI za ubrzavanje rada, obradu podataka i kreiranje sadržaja.
To potvrđuju i najnoviji podaci sa tržišta rada, koji pokazuju da ruski poslodavci sve češće traže kandidate koji umeju da koriste AI alate.
Prema analizi platforme hh.ru i komunikacione agencije PR DEV, objavljeno je više od 16.500 oglasa za posao u kojima je sposobnost rada sa AI alatima (ili bar spremnost da se oni savladaju) - bila jedan od ključnih uslova.
Najveća potražnja za ovim veštinama trenutno je u sledećim profesijama: Menadžeri klijenata (18 odsto svih pominjanja), internet marketeri (5 odsto), finansijski analitičari (5 odsto), menadžeri sadržaja (5 odsto), programeri (5 odsto), dizajneri (4 odsto), specijalisti za kol centre (4 odsto), menadžeri proizvoda (4 odsto) i analitičari (4 odsto), prenosi "RIA Novosti".
Veštačka inteligencija je pre samo godinu dana bila prednost, ali sada postaje osnovna pismenost. Umesto dodatne stavke u biografiji, rad sa AI sve više liči na novi standard (kao poput rada u "Majkrosoftovom" Ekselu pre desetak godina).
Međutim, iako potražnja raste, mnogi i dalje ne uspevaju da izvuku maksimum iz ovih alata - uglavnom zato što ih pogrešno razumeju. U praksi se sve jasnije izdvajaju tri tipa korisnika: Oni koji sve prepuštaju veštačkoj inteligenciji i prestaju da razmišljaju samostalno, oni koji je u potpunosti ignorišu, i treća grupa - ujedno i najuspešnija - koja je koristi kao alat, ali uz kritičko razmišljanje i jasno usmeravanje.
Problem je često u pristupu. Veštačka inteligencija se ili doživljava kao sveznajući sistem koji uvek daje tačne odgovore, ili se odbacuje nakon prve greške. U stvarnosti, ona najbolje funkcioniše kao veština koja se postepeno uči i usavršava.
Upravo zato ključ uspeha nije toliko tehničko znanje, koliko način razmišljanja: Radoznalost, spremnost na eksperimentisanje i razumevanje da rezultat zavisi od načina na koji postavljate zadatke. Kao i u radu sa ljudima, potrebno je jasno definisati šta želite, pratiti rezultate i korigovati pristup.
Drugim rečima, cilj nije da veštačka inteligencija razmišlja umesto vas, već da naučite kako da ona radi za vas.