Magazin
Nisu ni progovorile, a već lažu? Bebe mlađe od jedne godine umeju da obmanjuju, pokazala je nauka
Pretvaranje da ne čuju roditelje ili skrivanje igračaka jedan je od prvih načina na koje deca uče da manipulišu situacijom, dok do treće godine mogu da smisle i složenije laži, poput: "Duh je pojeo čokoladu, nisam ja." Nove studije pokazuju da obmana nije veština koja se javlja tek sa razvojem jezika ili svesnog razmišljanja, već se gradi postepeno, i to od prvih meseci života.
Nisu samo odrasli sposobni da obmanjuju - već i deca koja nisu napunila ni punih godinu dana. To je potvrdila nova studija zasnovana na intervjuima sa 750 roditelja, u kojoj je otkriveno da je do desetog meseca života četvrtina njihove dece praktikovala neki osnovni oblik obmane.
To može biti pretvaranje da ne čuju roditelje, skrivanje igračaka, uzimanje zabranjene hrane kada misle da ih niko ne vidi ili male "taktike" kojima pokušavaju da izbegnu kaznu ili dobiju nešto što žele. Do treće godine, dečje laži postaju složenije i kreativnije, često kombinujući nekoliko radnji i verbalnih objašnjenja.
Rani oblici obmane nisu laži - često je u pitanju pokušaj da dete pokuša da izbegne kaznu ili dobije dodatne poslastice. Roditelji dece starosti do 47 meseci iz različitih zemalja ukazali su da su njihova deca ponekad praktikovala obmanu već sa osam meseci.
Kada je dete započelo "taktike obmane", počelo bi da ih ponavlja svakodnevno. U nekim slučajevima, polovina dece koja su se smatrala malim "varalicama" izvršila je neku podmuklu radnju u poslednja 24 sata.
Od druge godine, obmana obično uključuje jednostavne taktike ili osnovne usmene odgovore. Deca mogu pretvarati da ne čuju kada im se kaže da je vreme za sređivanje sobe, mogu skrivati stvari od drugih ili poricati da su jela čokoladu, iako to nisu smela da rade. Ove aktivnosti ne zahtevaju složen jezik, već iskustvo i procenu situacije.
Kako dete raste, obmana postaje složenija i zahteva veće razumevanje jezika i načina na koji drugi ljudi razmišljaju. Do treće godine, deca počinju da koriste više vrsta obmane - izmišljaju priče, uskraćuju informacije i ponekad preuveličavaju ili prilagođavaju događaje. Na primer, mogu reći roditeljima da ih je brat udario, ali izostaviti da su oni prvi počeli, prenosi "Gardijan".
Istraživanja pokazuju da obmana nije znak lošeg ponašanja, već prirodan deo kognitivnog i socijalnog razvoja deteta. Roditelji i vaspitači mogu koristiti ove uvide da bolje razumeju mališane i predvide koji oblici obmane su verovatni u kojoj fazi razvoja, što pomaže da se obmana prepozna na vreme i postane deo učenja i socijalizacije.
Do sada je bilo malo istraživanja o najranijim oblicima obmane. Prethodna su se uglavnom fokusirala na sofisticirane laži koje zahtevaju jake jezičke veštine i razumevanje komunikacije sa drugima. Novija istraživanja, međutim, oslanjaju se i na ponašanje životinja, koje pokazuje da obmana može postojati i bez verbalne komunikacije. Šimpanze, na primer, kriju hranu od dominantnih članova grupe, a ptice ponekad prave lažne uzbune kako bi se domogle hrane. Ovo pokazuje da sposobnost obmane ima duboke korene u ponašanju i nije isključivo ljudska veština.
Live
