Sreća je komplikovan koncept koji nije lako definisati i ne postoji jedna, objektivna vrsta sreće kojoj svako treba da teži. Uprkos čestom promovisanju individualnosti, koraci ka sreći i samoostvarenju za sve ljude se često stavljaju u jednu (ograničenu) korpu.
Tipičan primer je najčešće vezan za poslovni uspeh. Dobar društveni status i zarada će sigurno omogućiti više različitih životnih iskustava, upoznavanja i uživanje u materijalnim dobrima. Pored svega ovoga, mnoge ankete i istraživanja dokazuju da ljudi koji žive ovakvim životom (pogotovo slavne ličnosti) najčešće ne prestaju tragati za srećom, kao i da se čak osećaju više usamljeno i depresivno nakon dostizanja objektivno prihvatljivih ciljeva.
Ako su svi ''kriterijumi'' ispunjeni, zašto su i dalje nedovoljni? Iako su mnogi unapredili kvalitet života kroz uspeh, moguće je da i dalje postoji nekoliko stavki koje ometaju istinski osećaj sreće.
Život u velikom gradu
Urbanizacija se danas najviše slavi. Život je prepun događaja, informacija, ljudi, trendova i sve se može pronaći u urbanim krajevima. Mesta u kojima sve ide ''brže'' se reklamiraju kao poželjan cilj i okolina u kojoj se postaje ''neko i nešto''. Iako mnogima prija ovakav način života, postoje i oni koji osećaju manje ljubavi prema velikim gradovima.
Mnogi stanovnici urbanih okolina izrazito pate od depresije, anksioznosti i sličnih poremećaja. Uzrok može biti ubrzana i za mnoge ''hladna'' energija grada, pogotovo ako u njemu nisu odrasli. Dok pojedini vole da se ''izgube u gužvi'', svakodnevno sustretanje sa stotine različitih lica može biti veliki izvor stresa za mnoge.
Takođe, nedovoljno povezivanja sa mirom i tišinom prirode može pogoršati raspoloženje, to jest dovesti do osećaja nezadovoljstva. Ako je nemoguće izvesti veliku selidbu, provođenje više vremena van betonskih zona i tražiti mir u obližnjim šumama i parkovima, može značajno pomoći.
Previše slobodnog vremena
Vikend i godišnji odmor je uvek dobrodošao, ali kada se nakupi previše slobodnih dana, nastaje nova vrsta problema. Mnogi žele odmor od svakodnevnih obaveza, ali kada se one oduzmu, mnogi ne znaju kako da iskoriste dobijeno vreme. Nastaje praznina u danima, što dovodi do pada u raspoloženju i dosade, koja u ekstremnijim slučajevima dovodi do depresije. U skladu sa ljudskom prirodom, svakome je potrebna svrha i cilj u životu i to ne samo u poslovnom svetu.
Kako bi se smanjio rizik od nastanka komplikacija, dobro je imati hobije i rutine koje ispunjavaju život van posla. Posvećivanje vežbanju i generalnim ''pomeranjem tela'' može izuzetno pomoći umu i telu. Pored toga, započinjati kreativne projekte ili provođenje vremena sa dragim osobama može uneti pozitivan osećaj pripadnosti, zabave i ispunjenja.
Izbegavanje emotivnog tereta
Jedan od velikih razloga zašto pojedini ljudi vole biti zauzeti je to što obaveze odvlače pažnju od pojedinih neprijatnih emocija sa kojima je teško suočiti se. Uvek imati ugovorene sastanke, poslove i projekte sa strane je sjajno za poslovni i društveni život, ali ne i za emotivni.
Kao i svaki teret, i on se nakupi i u jednom trenutku počinje da preovladava. Retko se dešava filmska scena u kojoj pojedinac izgubi kontrolu i naglo ispusti sva potisnuta osećanja. U realnom svetu, stres se taloži i dolazi do ''burnaut'' sindroma, kada svaki aspekt života počinje da deluje naporno, nauspešno i besmisleno.
Bez obzira na godine i stil života, svakome je potreban zdrav odnos sa sopstvenim umom i emocijama. Važno je imati dobre uzore i ljude kojima se privatne i emotivne teme mogu poveriti. Osim kruga dragih prijateljila, danas su redovni razgovori sa psihoterapeutima sve zastupljeniji i predstavljaju važan deo ''mentalne higijene''.