Sve više dece ima problem sa viškom kilograma već u najranijem uzrastu, a iako se godinama insistira na zdravim navikama, ovaj globalni problem postaje sve veći. Zato istraživači predlažu da se, pored hrane i fizičke aktivnosti, kao faktor sada posmatra i emocionalno stanje roditelja.
"Ranije smo otkrili da stres može biti veliki doprinos razvoju gojaznosti kod dece, ali iznenađujući podatak je da kada su roditelji bolje podnosili stres, njihovo roditeljstvo se poboljšalo, a rizik od gojaznosti kod njihovog deteta se smanjio", navodi se u novom istraživanju sa Univerziteta Jejl.
Drugim rečima, nije stvar samo u tome šta se nalazi na tanjiru, već i u atmosferi u kojoj dete odrasta.
Kada su roditelji pod pritiskom, menjaju se i njihove navike. Češće biraju brzu hranu, manje planiraju obroke, a porodične rutine počinju da im se raspadaju. U takvom okruženju, deca prirodno usvajaju slične obrasce - jedu impulsivnije, ređe imaju strukturu u obrocima i lakše razvijaju nezdrav odnos prema hrani.
Pored toga, stres utiče i na sam odnos roditelja i deteta. Manje strpljenja, manje pažnje i manje pozitivne komunikacije znače da se gubi i onaj deo roditeljstva koji inače pomaže detetu da razvije zdrave navike.
Da bi proverili koliko je ova veza jaka, istraživači su sproveli program koji obuhvatao 114 roditelja dece uzrasta od dve do pet godina, koja su već imala problem sa težinom.
Roditelji su podeljeni u dve grupe. Prva je, pored saveta o ishrani i fizičkoj aktivnosti, učila tehnike upravljanja stresom, a druga grupa dobila je samo klasične preporuke o zdravom životu. Tokom programa praćeni su nivoi stresa kod roditelja, ponašanje u porodici i navike u ishrani kod dece.
Samo kod roditelja koji su radili na smanjenju stresa došlo je do vidljivih promena: Bili su strpljiviji, više su slušali decu i imali topliji odnos. Istovremeno, njihova deca su ređe birala nezdravu hranu i nisu značajno dobijala na težini ni tri meseca nakon završetka programa.
S druge strane, u grupi koja se fokusirala isključivo na ishranu i vežbanje nije bilo većih pomaka. Nivo stresa kod roditelja ostao je isti, a deca su nastavila da dobijaju na težini. Štaviše, imala su čak šest puta veću verovatnoću da pređu u rizičnu kategoriju.
Ovi rezultati pokazuju da, ako je okruženje napeto i haotično, ni najbolji saveti o ishrani neće imati pun efekat.
"Kombinacija pažnje, regulisanja emocija i održavanje zdravih navika izgleda da štiti decu od negativnih efekata stresa na povećanje telesne težine", navodi se u studiji.
Drugim rečima, to znači da roditelji ne moraju odmah da menjaju detetovu ishranu, već je ponekad je važnije da uspore, unesu više strukture u njihov dan i nauče kako da se izbore sa sopstvenim stresom, prenosi "Sajens dejli".