Magazin
Jedan ručak vredeo je kao desetogodišnja vojnička plata: Šta je jela Katarina Velika
Kada je nemačka princeza skromnog porekla postala ruska carica, jedna stvar se brzo promenila - njena ishrana. Kornjače, italijanski hleb, poslastice iz različitih delova sveta... Njena trpeza bila je mešavina evropske mode i ruske tradicije, ali i demonstracija bogatstva koje je za većinu bilo nezamislivo.
Katarina Velika je bila majstor u mnogim stvarima: Upravljanju carstvom, političkim intrigama, šarmiranju muškaraca - ali i uživanju u hrani. S obzirom da je potekla iz relativno siromašne nemačke porodice, nakon dolaska na ruski presto odlučila je da više ne pravi kompromise kada je reč o gastronomiji.
Njeni obroci bili su obimni i raskošni do mere da bi količina hrane koja se svakodnevno iznosila pred nju prosečnom čoveku mogla da potraje danima.
Dnevni jelovnik najmoćnije žene Rusije
Dan na dvoru počinjao je kafom. Iako je danas ovaj napitak neizostavni deo naše jutarnje rutine, kafa je u 18. veku bila luksuz. Oko 400 grama kafe koštalo je 40 kopejki, što u današnjem novcu grubo odgovara iznosu od oko 15 do 20 evra. Da stvar bude jasnija: Za upola manje novca moglo se kupiti ceo plast sena za ishranu konja. Drugim rečima, jedna caričina kafa vredela je kao dve takve nabavke.
Katarina je kafu pila kako dolikuje carici - sa gustom pavlakom, uz bademove kolačiće i druge slatkiše koje su pripremali francuski kuvari, dovedeni specijalno za dvor.
Samo dva sata kasnije sledio je novi obrok, gde raskoš postaje još veća. Njen svakodnevni ručak više je ličio na gastronomsko putovanje kroz Evropu nego na klasičan obrok. Na stolu su se mogli naći španski specijaliteti od mesa divljači, ćuretina sa egzotičnim sosovima, smuđ sa šunkom, patka sa maslinama, živina sa tartufima, supa od kornjače, razne terine sa povrćem, kao i italijanski hlebovi i tartalete. Uz sve to, služilo se desetak različitih salata i više vrsta sosova.
Francuska kuhinja bila je u modi, pa su se na stolu redovno nalazili marcipan, špargle i blanmanž. Ipak, Katarina nije zanemarivala ni domaće ukuse - volela je dinstanu govedinu u začinjenoj marinadi, divljač sa sosom od brusnice, kao i riblje specijalitete.
Kada je reč o piću, tu je bila umerenija. Alkohol je konzumirala retko, samo bi povremeno popila čašu rajnskog vina ili madere. Mnogo češće je uz obrok pila sok od crne ribizle ili vodu.
Ipak, insistirala na drugoj vrsti "dodatka" uz hranu - dobrom društvu. Za njenim stolom nije bilo mesta za ćutljive i namrgođene, dvorjani su morali da budu duhoviti i otvoreni za razgovor. Loše raspoloženje moglo je skupo da košta, od opomene do gubitka caričine naklonosti. Za Katarinu, obrok nije bio samo jelo, već društveni događaj.
Najupečatljiviji deo njenih obroka je njihova cena. Jedan obrok za Katarinu II koštao je između 70 i 80 rubalja. Kada se to prevede u današnje vrednosti, reč je o otprilike 7.000 do 10.000 evra po jednom ručku.
Za poređenje, običan vojnik u to vreme zarađivao je oko 7 rubalja godišnje, što bi danas bilo oko 700 do 1.000 evra. Praktično, jedan caričin obrok vredeo je koliko i desetogodišnja vojnička plata.
Nije teško zaključiti zašto čak ni bogati plemići nisu mogli da prate takav način života. Ipak, uprkos obilnoj ishrani, živela je 67 godina i zadržala bistar um do kraja. Višak kilograma bio je, izgleda, jedina stvarna posledica njenih gastronomskih užitaka - a to je sigurno mala žrtva kada je svaki obrok bio demonstracija moći.
Live
