Magazin
Ova navika je gora od celodnevnog gledanja u telefon, upozoravaju stručnjaci
Postoji jedna navika sa mobilnim telefonom koju svi imamo i koju ne dovodimo u pitanje, a mogla bi da bude glavni krivac za rasejanost i pad koncentracije - a to su uključena obaveštenja. Štaviše, stručnjaci smatraju da je to čak veći problem za fokus nego kada dugo vremena bez prekida "visimo na telefonu".
Kratki zvukovi, vibracije i obaveštenja koja "iskaču" na ekranu možda ostavljaju mnogo veće posledice nego što mislimo - novo istraživanje francuskih i švajcarskih naučnika pokazuje da to nije samo "iritantna pojava", već ima ozbiljan uticaj na naš mozak.
Utvrdili su da nije toliko važno koliko vremena provodimo na telefonu, već koliko puta nas on prekine u toku dana. Naučnici su u studiju uključili 180 studenata, prosečne starosti 21 godinu - grupu koja u proseku dobija i do 100 obaveštenja dnevno. Za razliku od ranijih istraživanja koja su koristila simulacije, ovde su praćena stvarna obaveštenja, što rezultate čini znatno uverljivijim.
Ispitanici su rešavali kognitivne zadatke dok su im stizale tri vrste obaveštenja: Ona za koja su mislili da su njihova lična, zatim opšta obaveštenja sa društvenih mreža i, na kraju, zamagljene poruke koje nisu mogli da pročitaju.
Rezultati su bili jasni: Svaka notifikacija usporavala je kognitivnu obradu u proseku za sedam sekundi. Najveći pad koncentracije javljao se kada su ispitanici verovali da gledaju lične poruke. Zanimljivo je i da, što je obaveštenje bilo emotivnije, efekat je bio jači. Nije se radilo samo o kašnjenju u rešavanju zadataka, već i o fizičkim reakcijama, poput širenja zenica, što znači da notifikacije ne pogađaju samo pažnju, već aktiviraju i emocionalne mehanizme.
Na prvu loptu, sedam sekundi ne zvuči dramatično, ali ako vas telefon prekine 50, 80 ili 100 puta dnevno, ta "sitnica" se pretvara u ozbiljan gubitak fokusa. Upravo ta učestalost pravi najveći problem.
Istraživači su čak otkrili da ne postoji jaka direktna veza između ukupnog vremena koje provodimo pred ekranom i kognitivnih posledica. Dakle, ono što zaista pravi razliku jesu obaveštenja i navika da zbog njih stalno proveravamo telefon.
Utvrdili su i da notifikacije ne samo da nas prekidaju, već nas i "treniraju": Vremenom, mozak počinje da očekuje te prekide, pa sami posežemo za telefonom i bez razloga, proveravajući da li se nešto desilo. Zato nije slučajno što aplikacije uporno traže da uključite obaveštenja ili vas podsećaju kada ih isključite. Što više prekida - više angažovanja, više podataka, više zarade.
Stručnjaci iz tehnološke industrije već godinama upozoravaju da su aplikacije osmišljene po principu slot mašina - da vas što duže zadrže i stalno "vraćaju" po još jedan "ping". Svako obaveštenje postaje mali okidač, a mozak vremenom počinje da ga očekuje i traži, prenosi "Your Tango".
Zato poenta nije u tome da manje koristite telefon, već da ga koristite pametnije. Isključivanje obaveštenja deluje kao sitnica, može napraviti ogromnu razliku.
Live
