Trenutno je poremećaj kockanja jedina priznata bihejvioralna zavisnost, dok su sve ostale vezane za upotrebu supstanci poput alkohola, duvana ili narkotika. Ipak, postavlja se sve ozbiljnije pitanje gde je granica između navike i zavisnosti, jer novija istraživanja otvaraju vrata drugačijem tumačenju, prema "Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje" (DSM-5) Američkog psihijatrijskog udruženja.
Na primer, jedna studija ukazuje da kompulzivna kupovina ima brojne karakteristike tipične za zavisnost: U istraživanju sprovedenom među 241 odraslom osobom u Nemačkoj, ispitanici su podeljeni u tri grupe: Kompulzivni kupci, impulsivni kupci pod uticajem spoljašnjih faktora i oni koji kupuju planski.
Rezultati su pokazali da kompulzivni kupci imaju više nivoe psihičkog stresa, češće koriste kupovinu za emocionalno olakšanje, imaju niže samopoštovanje, više anksioznosti i depresije, kao i izraženiju impulsivnost i slabiju samokontrolu.
Sve to sugeriše da kompulzivna kupovina nije samo loša navika, već ponašanje koje može imati dublje psihološke mehanizme. Ipak, istraživači upozoravaju da je za konačnu klasifikaciju neophodna preciznija definicija, jer nije svaka intenzivna navika zavisnost. Ključna razlika je u tome koliko određeno ponašanje remeti svakodnevni život. Kada postane dominantno, opsesivno i počne da narušava odnose, posao ili obrazovanje, tek tada ulazimo u zonu zavisnosti.
Šta se klasifikuje kao zavisnost
Istraživanja u ovoj oblasti izdvojila su šest ključnih kriterijuma koji pomažu da se nešto prepozna kao zavisnost: Ponašanje postaje centralno u životu, koristi se za promenu raspoloženja, vremenom zahteva sve veću "dozu", izaziva negativne reakcije kada se prekine, dovodi do konflikata u životu i ima tendenciju vraćanja nakon pokušaja prekida. Da bi se nešto zaista smatralo zavisnošću, potrebno je da svi ovi uslovi budu ispunjeni - što u praksi nije tako često.
Zato se u mnogim slučajevima pre govori o "problematičnom ponašanju" nego o pravoj zavisnosti, a upravo tu leži i glavna dilema: Gde povući liniju, a da se ne pretera.
S jedne strane, širenje liste zavisnosti može dovesti do toga da se normalne navike proglase patološkim - neko ko provodi sate igrajući igrice ne mora nužno biti zavisnik, već jednostavno posvećen onome što voli. Sa druge strane, jasniji kriterijumi mogu pomoći da ljudi na vreme prepoznaju problem koji često ni sami ne vide.
Suština je da zavisnost retko izgleda dramatično na prvi pogled, već se češće se razvije "tiho", kao navika koja postepeno počinje da upravlja životom. Pravilno prepoznavanje zavisnosti je prvi korak ka lečenju, koje često uključuje rešavanje osnovnih stanja poput anksioznosti ili depresije, prenosi "Lajv sajens".