Kada kiša i sunce "upravljaju" telom: Šta se dešava u organizmu kada dođe do promene vremena

Naizgled suptilne promene vremena mogu ostaviti veliki trag na našem organizmu. U nauci je sve više naznaka da vremenski uslovi mogu uticati na različite aspekte zdravlja - od glavobolja do kardiovaskularnih rizika, pa čak i nekih bioloških procesa pre rođenja.

U nastavku su neki od najčešćih zabluda o uticaju vremena na telo, kao i ono što nauka za sada stvarno kaže:

Kiša (možda) izaziva reumu 

Ideja da kiša i vlaga pogoršavaju bol u zglobovima široko je prihvaćena, ali naučni rezultati nisu ujednačeni. Nedavni pregled više studija nije pronašao doslednu vezu između vremena i simptoma reumatoidnog artritisa. Jedno od mogućih objašnjenja je takozvana pristrasnost potvrde - ljudi lakše pamte dane kada ih boli i pada kiša, a zanemaruju one kada nema simptoma.

Ipak, tu se priča ne završava. Neka istraživanja ukazuju na suprotne rezultate - da kiša zaista pogoršava simptome - ali problem je što je teško kontrolisati sve faktore (od temperature prostorije, do toga da li je osoba boravila napolju ili unutra...).

Pad vazdušnog pritiska jednako je glavobolja

Iako deluje neverovatno, na našu glavu stalno deluje pritisak vazduha težak oko jedne tone. Za neke ljude, promene u tom pritisku mogu biti jak okidač za glavobolje, a to je potvrdilo jedno istraživanje u Japanu, u kojem su pacijenti sa migrenama beležili simptome tokom godine. Pokazalo je da se bol često javljao upravo u trenucima pada atmosferskog pritiska.

Sličan trend primećen je i kroz povećanu prodaju lekova protiv bolova u tim periodima. Jedno od objašnjenja je da promene pritiska utiču na vestibularni sistem u unutrašnjem uhu, što može izazvati vrtoglavicu, a potom i migrenu.

Oprez - hladno vreme povećava rizik od srčanih problema

Oštra hladnoća može vam "zalediti" srce

Zima nije samo sezona prehlada - dokazano je da tokom hladnijih meseci raste i broj srčanih udara. Podaci iz Kine pokazuju da smrtnost od srčanih bolesti može biti i do 40 odsto veća nego u toplijem delu godine.

Iako tačan uzrok nije u potpunosti razjašnjen, pretpostavlja se da niske temperature dovode do povišenja krvnog pritiska, što direktno povećava rizik od srčanih problema.

Više Sunca, više sinova

Istraživanja pokazuju da se u toplijim godinama nešto češće rađaju dečaci nego u hladnijim periodima. Takođe, interesantno je da je nakon velikog smoga u Londonu 1952. godine zabeležen je pad broja rođenih dečaka.

Razlog za ovo nije do kraja poznat. Moguće je da temperatura utiče na hormone ili kvalitet sperme, ali postoje i teorije da telo na neki način "prilagođava" pol deteta uslovima okoline. Ipak, efekat je relativno mali i razlikuje se od regiona do regiona, pa nema praktičnu vrednost za planiranje porodice, prenosi Bi-Bi-Si.

Smrt od kosmičkih zraka

Pored vremena na Zemlji, naučnici sve više istražuju i uticaj takozvanog "svemirskog vremena". Sunčeve oluje i kosmički zraci stalno pogađaju našu planetu, a iako nas atmosfera štiti, možda ne u potpunosti.

Jedna studija koja je analizirala više od milion smrtnih slučajeva tokom 25 godina pokazala je da su smrtnost od srčanih bolesti i moždanog udara češće tokom perioda pojačane solarne aktivnosti. Još neobičniji nalazi ukazuju da ljudi rođeni u takvim periodima u proseku žive kraće - i to za oko pet godina - a mogu imati i nešto nižu plodnost. Ipak, ovi rezultati zahtevaju dodatna istraživanja - već je dovoljno složeno razumeti kako nas pogađaju vremenske prilike na Zemlji!