Pored zdrave ishrane i plana vežbanja, vreme u koje idete da spavate može diktirati koliko ćete smršati. Prema rečima Julije Smirnove, lekarke preventivne medicine, najbolji raspored za one koji žele da smršaju i očuvaju zdravlje jeste odlazak u krevet oko 23 časa i buđenje oko 6 ujutru.
U to vreme se dešavaju brojni procesi u našem organizmu. Pre svega, između 23 časa i 3 ujutru normalizuje se nivo kortizola, hormona stresa. Kada je on povišen, telo ima tendenciju da skladišti masti, posebno u predelu stomaka i kukova. Zato kasno odlaženje u krevet može da poremeti ovaj proces.
Ako se spavanje pomeri posle ponoći, dolazi do još jednog problema: Raste nivo grelina, hormona gladi, dok leptin, koji šalje signal sitosti, opada. Zato se sledećeg dana javlja jača želja za slatkišima i kaloričnom hranom, što dodatno otežava kontrolu ishrane.
Tokom noći se luči i somatotropin, poznat kao hormon rasta i obnove. Kod dece je ključan za razvoj, ali ni kod odraslih nije zanemarljiv - utiče na regeneraciju, održavanje mišićne mase i usporavanje procesa starenja. Ako ste u tom periodu budni, propuštate jedan od najvažnijih prirodnih "mehanizama popravke" u telu.
Noć je takođe vreme kada organizam najintenzivnije "čisti" sistem, odnosno eliminiše toksine. Taj proces je najaktivniji upravo između 23 i 6 ujutru. Kada je on poremećen, telo teže izbacuje štetne materije, a masno tkivo počinje da igra ulogu skladišta za te toksine, prenosi "RIA Novosti".
Način na koji spavamo takođe ima uticaj
Nije dovoljno samo da legnete na vreme, već i da telu obezbedite uslove u kojima može da radi kako treba. Jedna od najčešćih navika koje remete kvalitet sna je spavanje sa upaljenim svetlom. Iako deluje bezazleno, sve više istraživanja pokazuje da može imati konkretne posledice po metabolizam i celokupno zdravlje.
Na to ukazuje i nedavni slučaj mlade žene iz Kine, koja je dostigla 100 kilograma, uz prateće probleme kao što su povišen šećer u krvi i visok krvni pritisak. Nakon detaljnih analiza, lekari su kao jedan od ključnih faktora izdvojili njenu dugogodišnju naviku da spava u osvetljenoj prostoriji. Za poređenje, prosečna telesna težina žena starijih od 18 godina u Kini iznosi oko 59 kilograma.
Problem je u tome što svetlost deluje na organizam čak i kada su oči zatvorene. Ona prodire kroz kapke, aktivira fotoreceptore u mrežnjači i šalje signal mozgu da je dan. Kao posledica, smanjuje se lučenje melatonina - hormona koji reguliše san i unutrašnji biološki sat.
Podatci to dodatno potvrđuju: ljudi koji redovno spavaju sa upaljenim svetlom imaju 19 odsto veći rizik od gojaznosti i 21 odsto veći rizik od dijabetesa tipa 2. Pored toga, istraživanja ukazuju i na 86 odsto veći rizik od hipertenzije, kao i veću povezanost sa depresijom, anksioznošću i poremećajima funkcije jetre i crevne mikrobiote.