Modna legenda Koko Šanel ga je ironično zvala ''limarom'', jer je češće koristio klešta i čekić u proizvodnji, nego konac i iglu. Ipak, proslavio se kao modni dizajner u šezdesetim godinama i postao jedno od glavnih lica modnog sveta narednih nekoliko decenija.
Zvanična Instagram stranica modne kuće ''Pako Raban'' objavila je vest o preminulom osnivaču brenda, Francisku ''Paku'' Rabanedu Kuervu. Danas je najpoznatiji po brojnim muškim i ženskim parfemima, ali je imao veliki uticaj na modnu industriju i ''sajber'' estetiku, koja danas ponovo postaje veoma popularna.
''Oduvek sam verovao da ubrzavam vreme. Ne verujem u morbidno prepuštanje sadašnjici, smatram da to predstavlja propadanje,'' svojevremeno je izjavio.
Karijeru je počeo kao juvelir i njegov rad je privukao dizajnere poput Diora, Iv Sen Lorena i Pjera Kardena. Njegova prva kolekcija se zvala ''Eksperimentalne haljine (The Unwearables)'', jer su bile izrađene od plastike, metala, betona, papira i drugih nekonvencioalnih materijala. Nisu bile tradicionalo praktične i lagane. Manekenke su bez cipela plesale na pisti i prikazale odevne komade na jedinstven način.
Na početku karijere je pomagao Pjeru Kardenu, koji je bio poznat po svojim futurističkim haljinama, što je sigurno uticalo na Rabanov kreativni izraz. Neki od njegovih najpoznatijih kreacija su se mogle videti u filmu ''Barabela'', u kojem Džejn Fonda nosi haljinu koju je on dizajnirao. Često je oblačio ikone poput Bridžit Bardo, kao i Lejdi Gagu.
''Moje haljine su oružje. Kada ih obučete, dobijete utisak da ste čuli pucanj pištolja,'' izjavio je jednom prilikom za magazin ''Mari Kler''.
Pred početak sedamdesetih, ušao je u industriju parfema i kreirao neke od najpoznatijih mirisa danas (''One Million''). Bio je jedan od prvih koji je reklamirao svoje proizvode putem interneta u devedesetim.
Osim svojih modnih dostignuća, Pako Raban se bavio misticizmom i magijom. Verovao je da je imao nekoliko prošlih života, da je stariji više od sedam hiljada godina, da je video vanzemaljce i vodio ljubav sa planetom Zemljom. Napisao je nekoliko knjiga na temu okultizma. Bio je i veliki ljubitelj muzike i na kraju sedamdesetih je otvorio produkcijsku kuću. U istom periodu napravio je magazin namenjen za afroameričke žene i često ih je pozivao da budu manekenke na njegovim revijama, što nije bila norma za to vreme.
''Zauvek ću biti u modnim rečnicima, jer sam prvi koristio nekonvencionalne i grube poput plastike, metala... To je moje nasleđe,'' rekao je 2002. godine za ''Njujork tajms''. Izjava nije bila ezoterično predskazanje, već činjenica modne istorije.