Aleksandar Puškin je bio u dugovima, Fjodor Dostojevski je bio opsednut kockom, a Mihail Ljermontov je imao skromne honorare, ali veliko nasledstvo. Ipak, to je samo jedan deo slike - istina je da su neki pisci umeli i te kako dobro da zarađuju i da žive kao prava elita, a među njima se posebno ističe Lav Tolstoj.
Autor romana "Rat i mir" i "Ana Karenjina" nije bio samo književni genije, već i čovek koji je veoma dobro razumeo vrednost svog rada. Prema procenama jedne savremene analize, njegovi prihodi od autorskih prava u današnjim uslovima iznosili bi oko 1,142 miliona rubalja (oko 12 hiljada evra) mesečno - i to bez uračunatih drugih izvora prihoda, kojih je bilo mnogo.
Tolstoj nije krenuo od nule - kao grof i naslednik stare porodice, dobio je oko 16,1 kvadratni kilometar zemlje, 330 kmetova i 4.000 srebrnih rubalja. To je bio ozbiljan kapital, ali ga u mladosti nije najbolje koristio - novac je gubio na kocki i živeo prilično rasipnički. Prelom dolazi kada počinje da piše. Posle objavljivanja "Detinjstva", shvatio je da književnost može biti ne samo poziv, već i veoma isplativ posao.
Dok su mnogi autori pristajali na jednokratne honorare i gubili kontrolu nad svojim delima, Tolstoj je bio pažljiv. Za "Rat i mir" je dobijao 500 rubalja po štampanom listu, a ukupan honorar dostigao je 25.000 rubalja - što je za to vreme bilo veliko bogatstvo. Pored toga, pregovarao je i o procentu od prodaje, što je tada bilo nezamislivo - a praktično je preteča današnjih autorskih prava.
Njegov privatni život je takođe igrao važnu ulogu u finansijskom usponu. Nakon što se oženio Sofijom Bers, ona je preuzela veliki deo organizacije i finansija, dok je on razvijao imanje i istovremeno pisao. Zajedno su izgradili sistem koji funkcioniše kao dobro organizovano preduzeće.
Tolstoj je postepeno proširivao svoje posede, unapređivao poljoprivredu i uvodio razne delatnosti: Stočarstvo, pčelarstvo, proizvodnju ulja, pa čak i destileriju. Imanje više nije bilo samo izvor statusa, već i ozbiljan izvor prihoda. Uz to, vodio je računa o troškovima, redovno plaćao radnike i obezbeđivao im uslove, poput penzije, koji su za to vreme bili iznad proseka.
Ni u jednom trenutku nije odustajao od kontrole nad svojim knjigama - uzimao je avanse, određivao uslove, birao gde će se dela objavljivati i nije prepuštao ništa slučaju. Drugim rečima, gradio je ono što bismo danas nazvali ličnim brendom - i to u 19. veku! Zanimljivo je i to što njegovo bogatstvo nije bilo samo u novcu. Tolstoj je imao uticaj, publiku, međunarodnu slavu i moć da diktira uslove.
Kako je stario, sve više se udaljavao od materijalnih vrednosti, propovedao skromnost i odricanje, pa čak i odustajao od autorskih prava. Ipak, do tog trenutka, već je izgradio finansijsku sigurnost o kojoj su drugi pisci mogli samo da sanjaju.